Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 11 67 568
czipm@yubc.net













Ђакон Ненад М. Јовановић




ВИШЕСТРУКЕ МОГУЋНОСТИ
САРАДЊЕ СРБИЈЕ И
КРАЉЕВИНЕ БУНЈОРО-КИТАРЕ











   Краљевина Бунјоро-Китара је једна од конститутивних субнационалних монархија у сасатаву Републике Уганде, којом од 1994. године Господње, као уставни Владар, влада Његово Величанство Рукирабасаија Агатумба Соломон Гафабуса Игуру I по Милости Божијој Краљ Бунјоро-Китаре, Владар Хоиме, Масиндија, Кибале и Булисе, Унук Кабалеге, Исцелитељ, Заштитник Сирочади, Мрзитељ Побуна, Лав Бунјороа, Јунак Бунјороа, Јунак Кабалеге и тд, Четрдесетдевети Омукама Краљевине Бунјоро-Китаре и Двадесетседми Омукама из Династије Бабито, Суверени Поглавар Краљевског Реда Омујвара Кондо и Краљевског Реда Енгабу и Велики Господар и Заштитник Најчаснијега Реда Омукаме Хва II Кабалеге.

   Повесно богатство, природно богатство и стварно материјално богатство ове древне афричке Краљевине стоје у оштрој обрнутој сразмери, што отвара могућности за привредни ангажман предузимљивих српских пословних људи, а на ползу обе стране.



   Чињеница да Краљевска Влада и остале институције Краљевине располажу минималним средствима успорава развој инфраструктуре и привредног живота Бунјоро-Китаре. Раздобље колонијале окупације и пљачке богатих природних ресурса, као и турбулетне политичке прилике у пост-колонијалном периоду, нипошто нису погодовале инапређењу привредног живота и добробити становништва. Пројекти и средства Уједињених Нација не задовољајају ни најосновније потребе за привредним и економским развојем, који Његовом Величанству Краљу толико лежи на срцу и за који се толико залаже и код највиших државних власти Уганде и у иностранству, посредством мреже својих Краљевских представника широм света. То, међутим, отвара могућности за нашу привреду, која може да буде конкурентна на том тржишту, за разлику од богатих тржишта Запада, којима се, понекад утопистички, тежи.

   Не треба изгубити из вида да српски привредници имају ранијих искустава у смислу пословања на афричком тлу, тако да тамошњи услови пословања нашим привредницима не морају бити потпуна непознаница. Ово може бити и једна од наших предности, када узмемо у обзир специфичности пословања, које могу да подразумевају и недовољно ажурну администрацију и друге бирократске потешкоће, које би могле да обесхрабре оне који немају ранијих искустава у том смислу и који долазе из земаља у којима је уређење банкарског и привредног система на далеко више ступњу, те би могли да се слабије сналазе у таквим условима рада.


   Шансе за привредну сарадњу постоје, када је реч о дрвној индустрији, прехрамбеној индустрији, машинској индустрији, образовању, медицини, ловном и другом туризму и др. Слично је и у домену ангажмана наших стручњака из разних научних области. Тако, нпр, г. Зоран Виторовић из Швајцарске већ дуго ради и приводи крају пројекат оснивања Краљевске опсерваторије у Бунјоро-Китари.

   Тренутно је више актуелних пројеката попут опремања средње медицинске школе у престоници Хоими, као и изградња и опремање библиотека... Покретање производње у Краљевини, која има обиље јефтине радне снаге (GDP по глави становника је мањи од 213 долара), могло би да значи реалну могућност реекспорта у шест држава Централне Африке. Довољно говори и чињеница да Краљевина, нпр, увози сав кекс из Кеније и то по папреним ценама. Они имају сировине, потенцијал и, на срећу, Краља који има слуха и начина да гарантује страним компанијама да неће имати проблема када почну да послују у Уганди као целини, а посебно у његовој Краљевини.



   Особито је важна чињеница да је на територији Краљевине лоцирано више веома богатих налазишта нафте, око које се сада укрштају интереси најмоћнијих светских нафташких компанија и великих светских сила. Та налазишта, која су потпуно нетакнута и никада нису експлоатисана, углавном су у чувеном великом језеру Алберт, чијим надполовичним делом господари управо Краљевина Бујоро-Китара...


   Краљевина је богато обдарена историјским локацијама које су биле запостављене током периода док је Монархија била укинута (1967-1993). Постоји 24 Краљевских гробница, две главне палате, као и бројни артефакти древних краљевских регалија. Палате и краљевске гробнице су у јадном стању запуштености, због скрнављења и недостатка пажње током периода, када је Краљевина била је укинута. Потребни су напори да се реновирају и рестаурирају та историјска места, како би се осигурала њихова улога у историји и културној традицији Бунјороа. Краљевина тражи средства и стручњаке из домена археологије, грађевинарства и др. да организује такве радове на очувању ових древних локалитета и артефаката зарад будућих културних, историјских и образовних интереса.

   Неопходна је кампања за побољшање исхране, ради поправљања ужасног здравственог стања становништва, посебно међу мајкама и новорођенчади. Намера је да се искористе свеже воде бројних река и језера Бунјоро-Китаре, а као извор протеина богатство производа од рибе. Стратегија је да се подстакне рибарство у вештачким језерима, која пуни свежа и незагађена вода. Друга стратегија је да се ставе у оптималну употребу ресурси рибарства језера Алберт и реке Нил. Охрабрује се еколошки спортски и комерцијални риболов и очување праксе хигијенске обраде рибе, приликом излова, складиштења, паковања и транспорта.



   Такође, сеоско становништво мора да усваја делатне методе у начину гајења, бербе, чувања и складиштења хране. Неопходно је и подучавање и подстицање мајки о планирању оброка, који пружају основне састојке у исхрани њихових породица. Правилна исхрана и здравствена заштита су неопходни за подизање нивоа општег здравље и добробити становништва. На дужи рок, то би требало да има позитиван утицај на тренутно високу стопу смртности новорођенчади.

   Повећана производња хране је још један циљ овог напора. Потребно је преиспитати традиционалне методе култивације, и тражити начине да се побољшају. Рука и мотика су још главно средство за обраду земљишта у Бунјоро-Китари. Потребна је помоћ у увођењу једноставне пољопривредне механизације и опреме за обраду земљишта. Велика је потреба за тракторима и другом пољопривредном механизацијом, где српска привреда може бити конкурентна.



   Краљевина себи ставља у задатак да мотивише и мобилише свој народ за ефикасан друштвени и економски развој. Ефикасна радио мрежа би омогућила да становништво добије што више информација, како би се подржао одрживи процес развоја у различитим областима људског деловања. Ово би обухватало програме о култури, пољопривреди, шумарству, сточарству и начину гајења, храни и води, очувању привредних ресурса, превенцији болести, нези и одгоју деце, основној исхрани... Прикупљање средстава за радио станицу је већ у току. Студија изводљивости је завршена и одређује цену за покретање радио станице у износу од 1.400.000 долара. Донације нове или половне опреме за емитовање FM програма су, такође, добродошле.



   Краљевина Бунјоро-Китара има велики потенцијал за узгој млечних говеда и за производњу говедине. Шансе за узгој стоке на индустријском нивоу су врло реалне. Модерна сточарска газдинства би обезбедила поуздано снабдевање говедине и млека за домаће и страно тржиште. Краљевина је у потрази за партнерима за рад на успостављању одрживе производње говедине и млека, укључујући производњу и паковање меса, млека, маслаца, сира и других млечних и месних прерађевина. Пре укидања Краљевине од стране тадашње републиканске диктатуре, успешно је пословала Компанија Бунјоро Сточарство. Ранчеви су служили за обезбеђивање потреба локалних фармера. Жеља је да се обнови ова активност. Краљевина има 130 квадратних миља земљишта за овај пројекат, не рачунајући земљиште у власништву локалних фармера. Предвиђено је да ће нови сточарски пројекти бити сами себи довољни у свим аспектима прераде сточарских производа. Затворени круг производње би подразумевао и своја лабораторијска истраживања, образовни центар, ветеринарску клинику и др. Предвиђена су истраживања у циљу узгоја животиња, које су прилагођене локалним климатским и другим условима. То ће, такође, служити као центар активности на терену да се унапреде и услуге локалних пољопривредника. Разни наставни материјал ће бити осмишљен и произведен на лицу места и користиће се у имплементацији унапређења сточарства. Његово Величанство Краљ позива српске пријатеље да се придруже и уживају привилегије учешћем у овом пројекту.



   Краљевина је ушла у пројекат садње 4000 хектара шуме на брдима Вампанга, Ваисембе и другим, када је укинута 1967. Само 400 хектара је пошумљено, када је дошло до прекида радова. На 400 хектара сада стоје залихе меког дрвета, које се рационално сече и од оствареног прихода се реинвестира у ново сађење. Ово брдо шумског резервата је од огромне животне вредности за дивље животиње и за залихе свеже воде. Из тих 400 хектара потичу извори веома чисте воде, која се сада пумпа у села испод брда, у региону Китоба. Неопходно је одржавање и унапређење шума у сврху очување чисте животне средине. Позивју се заинтересоване стране, из свих крајева света, да буду партнери, инвеститори, или донатори, у подршку овим напорима. Садња ће се продужити у периоду од наредних десет година, а предвиђено је да ће 5.200.000 стабала достићи до експлоатације, уз укупне трошкове од 5 милиона долара.



   Његово Величанство Краљ је забринут због лошег стања репродуктивног здравља у Краљевини. Због тога је покренут пројекат, који настоји да побољша опште здравствено стање становништва. Велика брига Краља су питања адолесцентске трудноће, рани бракови, нежељене трудноће, смртност одојчади и морталитет међу мајкама адолесценатима. Индикатори су веома узнемирујући. Стопа смртности у Краљевини, је веома висок. Чак 805 на 100.000! Далеко изнад националног просека за Уганду, од 506 на 100.000. Ради се у партнерству са Националним Секретаријатом за Становништво, али једва се додирује врх леденог брега. Једини извор финансирања, тренутно је Фонд Уједињених нација за активности са становништвом, који није достигао идеалан оперативни ниво. Повећање средстава за финансирање се мора обезбедити да би се помогло угроженом становништву.

   


   У настојању да се очува био-маса, која се тренутно троши у домаћинствима за потребе огрева, Краљевина промовише практична истраживања алтернативних извора енергије за руралну електрификацију. Развој соларне, хидро и енергије ветра у производњи електричне енергије се подстиче. Јапанска Влада финансира програме у неким сеоским насељима зарад електрификације у неким деловима земље. Мали градови Кигоробиа и Мунтеме имали су користи од овог програма. Потебно је предузети још агресивне кораке у том правцу, да би се ублажило тренутно одсуство електричне енергије у руралним областима, где највећи проценат популације Бунјоро-Китаре и живи. Главни далековод од Јиње пролази кроз већи број села, али су неопходни трансформатори, који ће омогућити да се таква села прикључе на ове далеководе. У постојећој ситуацији, нпр, фабрика чаја у Кисару наставља да гори огревно дрво, додатно исцрпљујући био-масу.

   Краљевина прави кораке у преношењу савремених телекомуникационих и компјутерских вештина информационе технологије омладини. Први од ових напора је на Буниоро-Китара теле-центру, где се уче основне рачунарске вештине. Постоји недостатак радних станица, јер је укупно само пет рачунара. Донација рачунарске опреме су неопходне. Још једна препрека је слаба повезаност. Недостају портали на Интернету. Тренутно, постоји укупно шест обичних телефонских линија, које повезују град Хоиму са остатком света. Прикупљају се средстава за сателитске везе...

   Његово Величанство Краљ Хва II Кабалега, херој Уганде у отпору британским завојевачима, је заробљен од стране британских колонијалних окупатора 9. априла 1899. По њему названи, Кабалега фонд за образовање је задужен за обележавање годишњице ове значајне прекретнице у историји Краљевине. Циљ Фонда је побољшање стандарда образовања у Краљевини. Веома мали број студената постиже значајнији академски успех. Овај Фонд ће понудити стипендије даровитим и сиромашним студентима, омогућујући им да стекну уносне академске и професионалне каријере. Такође ће подржати тренутне напоре да се објављују књиге, нарочито на локалном језику, Рунјоро-Рутооро. Школским објектима, укључујући зграде, учионице, намештај, библиотеке итд, је преко потребна обнова и унапређење. Краљевина апелује на све људе добре воље да подрже овај Фонд.

   Краљевина је започела објављивање књижевности и да промовише културни развој. Краљевска Канцеларија подржава двонедељне новине на Рунјоро-Рутооро језику под називом "Омвомбеки". То су само локалне новине у Краљевини, али се читају и у Бунјоро-Китари и суседној Краљевини Тооро. Тираж расте... Кроз такве публикације се настоји да се промовише богато културно наслеђе и изградња чвршћег заједништва међу становништвом, као и Краљевине са спољним светом. Такође, намера је да се подигне ниво функционалне писмености у заједници, као и да се подстакне тренутна свест о политичким, социјалним и културним питањима. Додатна средства су неопходна за даље поспешење овог напора.

   Постоји акутни недостатак радне снаге у технолошким областима. Ово произилази из елитистичког образовног система Уганде, наслеђеног из колонијалних времена. Када је земља стекла политичку независност у 1962, показало се да, иако је било адекватне понуде добро образованих Уганђана да попуне колонијалне позиције у администрацији, једва да је било Уганђана у кључним областима технологије. Овај недостатак квалификованих кадрова у нижим, средњим и високим технократским кадровима се задржала до данас. Краљ зато жели да покрене Краљевски колеџ за технологију у округу од Киабигамбире, у месту Кибугубиа. Овај Факултет ће се касније развити у Универзитет. Краљ, који је и сам дипломирао на Политехничком британском колеџу, жели да види да млади људи стичу техничко знање и вештине, које ће убрзати индустријски развој у Бунјоро-Китари и целој Уганди. Када пројекат Краљевског колеџа за технологију буде доведен до краја, биће потребан ангажман стручњака, којима Србија обилује. По завршетку самих објеката, пуно труда ће бити потребно за опремање школе.

   На послетку, за спољнополитичке интересе Србије није без интереса да је Представник Краљевине Бунјоро-Китаре у Србији, 2010. године, енергичном акцијом, успео да издејствује скидање самозване псевдодржавне творевине Косово са листе земаља у којима је планирано постављање нових представника Краљевине Бунјоро-Китара. Јасно је да је ово делатан чин одбијања признања једностраног проглашења ''независности'' од стране албанских сепаратиста на Косову и Метохији. Ово није сасвим без значаја, када узмемо у обзир да Уганда и Србија, нажалост, немају дипломатска представништва у Београду и Кампали, као и да је Краљевина Бунјоро-Китара једна од пет конститутивних и Уставом установљених суб-националних Монархија у саставу Уганде.

   На жалост, сама Република Уганда, као субјект међународног права (што Краљевина Бинјоро-Китара, као субнационална Монархија, свакако, није), коначно је подлегла притиску моћних спонзора реченог насиља над међународним правом и повесним правом Србије и признала је незаконито проглашену ''независност'' псевдодржавне албанске творевине на тлу Србије и то на годишњицу тог правно ништавог чина 2012. године Господње.






Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархистички Гласник

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић



Српска Мрежа - Сабор српских удружења из Српских земаља и Расејања




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер