Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



Печати Врховнога Вожда Ђорђа Петровића-Карађорђа


Свети Николај Жички и Охридски


ВОЖД КАРАЂОРЂЕ
- Православни витез



Свети Николај Жички и Охридски



    Карађорђева побожност

Врховни Вожд Ђорђе Петровић-Карађорђе    КАРАЂОРЂЕ је био добар и веран син Српске православне цркве'', пише наш историчар др Драгослав Стрњаковић. Још на почетку Устанка руски цар Александар I послао му је сабљу са натписом: ''Браниоцу православне вере и отечества''. Кад год би устао изјутра, Карађорђе се Богу молио. Увек је говорио ''ако Бог да'' и ''Боже помози''. Постио је све посте, и мале и велике, и у његовој кући пост је строго одржаван. Чак и о његовој слави, св. Клименту, који спада уз божићни пост, 25. новембра по старом календару. Били гости или небили, морало се постити. У шанчевима пред борбу, по Вождовој заповести, свештеници су вршили молитве, а после борбе – благодарење Богу.
    Једном свом војводи писао је Карађорђе ''да свештеници свуда чине молитве и бденија на умоленије Бога да нас укрепи против душмана, да би га с Божијом помоћи победили и сатрли''.
    Када је 1813. године Наполеон ударио на Русију, Карађорђе је наредио митрополиту (Грку Леонтију) да се по свим црквама чине молепствија за победу ''над непријатељем рода Славјанскога'', а уз то још и молитва Богу ''да престане киша која је у то доба падала''. У време Устанка народ је говорио да се бори ''за крст часни и слободу златну''. И сам Карађорђе употребљавао је те речи. У једном писму црногорском владици Петру I Светом, каже он, како је српски народ устао у борбу за ''своју слободу, своје светиње и манастире''. На другом месту он вели, ''боље је у својој вери умрети него веру своју погазити, зашто се у Светом Евангелију говори: ако праву веру имаш то и спасен будеш – дакле, боље је у својој вери умрети него пред Богом и пред народом осужден бити, а Свемогући Бог хоће нам помоћи''. Своју прокламацију народу 1813. године завршава овом молитвом Богу:
    ''Боже, помилуј и охрабри народ србски и сердца синова србских. Амин. Боже всемогући, разори и победи силу турску, која је наумила разорити благочестије твоје. Амин.''Војвода Поп-Лука Лазаревић
    У једној другој прокламацији Карађорђе прети смртном казном ''ко не буде хтео онди гди је нарећен бијући се умрети за своју веру и закон, за свој род и отечество, за своју славу и царство небеско, што ће га народи и његови потомци славити и благосиљати и свеће му палити''.
    Свештеницима и калуђерима Карађорђе је одавао велико поштовање. Много је волео проту Атанасија из Орашца, проту Матеју, попа Луку Лазаревића, попа Смиљанића, проту Милутина из Гуче и остале, код којих је наилазио на разумевање и подршку. Али ко би се од свештеника огрешио, кажњавао их је исто као и световњаке. Тако, чувчи да митрополит Леонтије, Грк, нешто плете против њега са Турцима и неким војводама, он га уведе у једну кућу и ту га добро истуче. – Помогао је да се оправе цркве порушене од Турака. Пролазећи кроз село Коњевић код Чачка, упита сељаке где им је црква, и они му покажу једну колибу. Карађорђе одмах извади 12 дуката и даде им да праве нову цркву. У свом месту Тополи, у близини своје куле, сазидао је дивну цркву, која и до данас служи.

    Карађорђев ратни морал

    Карађорђе је био строг али правичан. Кад је његов брат погазио закон и поштење, он га је дао обесити. Кад су неки српски ратници по освојењу Београда стали убијати и пљачкати Турке, Карађорђе је издао строгу наредбу да се с тим птрестане. После тога два Србина буду ухваћена на делу пљачке, и Карађорђе заповеди да се оба одмах обесе.
    О сличним примерима учили су нас у школи, али мање о Карађорђевом племенитом и човечном понашању према побеђеном непријатељу. Међутим баш ти многи примери представљају у најлепшем сјају нашег православног витеза. Године 1804. Срби победе Турке на Руднику, тврђави чувеног злотвора Сали аге, званог ''Руднички бик''. Уплашене заробљенике турске Карађорђе охрабри обећањем, да им се ништа рђаво неће догодити, а они нека слободно раде и тргују као и пре. ''Жене и децу побијених Турака и оних који су побегли није дао злостављати већ је наредио, да се испрате за Ужице и Чачак'', који су још били под турском влашћу.
    По освојењу Београда Карађорђе је показао ''крајње човекољубље према предатим Турцима и њиховој чељади''. Наредио је да се турској сиротињи свакога дана дели хлеб; многим турским женама, које су бећари у оном опшем метежу опљачкали, Карађорђе је одмах указивао милост, одредио им две џамије за становање,Карађорђева задужбина у Тополи постарао се да добијају храну и поставио стражу да их чува.
    У Сјеници 1809. године изведу пред Карађорђа педесет и седам турских жена и девојака. ''Он им даде да се пресвуку у чисте хаљине и на частан начин отпусти их и преда Турцима''.
    У селу Венчанима течко се огреши неки Томаш Туфегџија. Чувши да Карађорђе хоће да га за то ухвати и казни, он побегне, а сељаци доведу пред Вожда сина Томашева. Но Карађорђе не хтедне сину ништа учинити говорећи му: ''Син за дела оца не одговара''.
    Не убијати разоружаног непријатеља, нахранити и оденути робље, не светити се деци за грехе родитеља, не присиљавати на промену вере, оставити слободу неборцима, не дирати част и образ женскиња – то је ратни морал правих људи и великих хришћанских војсковођа. Таквим моралом у вишем степену руководио се у ратовима – православни витез, бесмртни Карађорђе Петровић. Његовом примеру оваквог ратног морала следовале су српске војске у многобројним ратовима за минулих сто и педесет година.


(Преузето: ''Православни мисионар'' бр.3/1998.; Београд; 1998.; стр.32.-34.)

Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер