Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА
НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА

 

Facebook
Facebook

 

YouTube
YouTube

 

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net













Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић




О НЕДОСТОЈНОСТИ, ИСПРАВЉАЊУ
И ГЛЕДАЊУ ЛИЦА БОЖИЈЕГ*




  




    У име Оца и Сина и Светога Духа,


    ''Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, Боже! Жедна је душа моја Бога, Бога живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијем?'' (Пс.42,1-2)

    Богонадахнуте старозаветне речи Светог Цара Давида Псалмопојца, као да су нам дате управо да бисмо потпуније разумели и илустровали суштину поруке данашњег Светог Јеванђеља.

    Јеванђелска приповест и извештај нашег Светог Апостола и Јеванђелисте Луке говори нам о једноме од нас – најмањих и духовно оболелих и посрнулих. Закхеј, ''старешина цариника'' и ''човек грешник'', беше преиспуњен грехом ради којег беше предметом подозрења и презрења својих савременика и сународника. Својим животом, он свакако и не заслуживаше бољи третман од оних, који његову личност вредноваше земаљским, а не небеским аршинима.

    Но, божански аршин битно је другачији од нашег, окованог завишћу, зловољом и недостатком љубави. Онај, пак, Који је и сам Љубав, другачије сагледава, не само несрећног Закхеја, већ и сваког од нас, без обзира да ли, грехова својих ради, спадамо у групу презрених или оних који презиру.

    Зато једини Човекољубац, у једној сличној ситуацији, говори: ''Не требају здрави лекара него болесни. Него идите и научите се шта значи: Милост хоћу, а не жртвоприношење. Јер нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање'' (Мт.9,12-13).

    Заиста, то значи да је Господ у материју ушао ради сваког од нас, јер баш сви спадамо у ред духовно болесних и грешних. Иако нисмо сви подједнако захваћени овом епидемијом болести и греха, ипак сви смо јој подложни, јер смо сви грађани палога света и сви смо подвргнути ''власти таме'' (Лк.22,53).

    Но, није главно ко се у коликој мери потчинио власти ''господара овога света'', тј. колико је ко грешан, већ колико је ко тога свестан и колико ова свест доводи до благополучног резултата, тј. покајања!

    Мотиве непријатеља човековог од искони, за толико противљење нашем исправљању и спасењу, остали би нам сасвим неразумљиви и недокучиви да није тако великих тајновидаца и угодника Божијих какав, свакако, беше и јеромонах Серафим (Роуз), који нас поучава: ''Ви ђавола можете да разумете чак и са становишта људске психологије. Само помислите: поседујете бесмртност, а знате да сте осуђени на пакао. Затим се појављује друго биће које је ниже од вас, које није достојно чак ни да се на њега пљуне, а управо оно треба да добије оно што сте ви изгубили! Ви ћете, разуме се, бити страшно завидљиви, јер за вас нема покајања. Ви ћете учинити све што је у вашој моћи да и њега доведете у положај у каквом се и сами налазите.''

    Тако и завидљивци покушаваху да прокажу несрећног и малог Закхеја пред Господом, не схватајући та тиме само унижавају себе и прљају своје људско достојанство. Достојанство бића, које је позвано у вечност, у вечито благовање у загрљају нашег Тројичног Бога. Мислећи да су позвани и способни да Свезнајућем откривају тајне срца Закхејевог, они заправо пред све нас простреше сав гној и ништавност сопствених душа.

    Када ово кажемо, ми не желимо да поновимо њихову грешку, претерано строго их осуђујући и узимајући на себе прерогативе Божанства, тј. јединог Праведног Судије. Поготово што смо свесни и сопствене грешности!

    Зато, препознајући недостатке света, којега смо ми и увели у грех, угледајмо се на грешног Закхеја, како би дали своју ''удовичину лепту'' у покушају да створени свет узнесемо Богу на уздарје и приближимо га Његовој оригиналној природи и назначењу.

    Помало заборављена српска владарка, Њено Величанство Краљица Наталија Обреновић, добро је приметила: ''Мислим да ће се свет скрасити тек када буде пронашао свог Бога, онога од кога потиче и коме ће се вратити''. Као да се и сама ова тужна Краљица успела на своју смокву и одатле распознала лик Онога, Који утире сваку сузу и надопуњује сваки недостатак.

    А недостатака наших личних и заједничних заиста је мноштво! Свет клизи незадрживо према амбису, којег смо сами себи припремили, својом тврдовратошћу и својом тврдоглавом решеношћу да игноришемо богоустановљени поредак ствари и божански план за Његову творевину. У том смислу и нама, Србима, могу да буду поучне речи великог видела Цркве Христове, Светог Јована Кронштатског, које је упутио свом, руском, народу: ''Сирота отаџбино наша, када ћеш благовати? Само онда када се свим срцем будеш држала Бога, Цркве, љубави према Цару и моралне чистоте... А шта бисмо ми Руси без Цара? Наши би се непријатељи брзо постарали да униште и само име Русије, будући да је чувар и заступник Русије, након Бога, Господар Русије – Цар Самодржац: без њега Русија – није Русија''.




    На жалост, нас данас и овде не треба превише уверавати у чињеницу ''да свет сав у злу лежи'' (1.Јн.5,19). Ако се само овлаш осврнемо на ужасна догађања и страдања хришћана у данашњем свету (Сирија, Ирак, Украјина, као и Косово и Метохија, Крајина и др.), ужаснућемо се над демонском природом цивилизације, коју смо утемељили на противљењу Закону Божијем.

    Ипак, нема потребе да толико одлазимо у сферу геополитике, јер и на нашем микро-палну, бивамо сведоци богомрске отпадије, толико сличне оној, која Господу пребациваше ''да гостује код грешнога човека'' (Лк.19,7). Сведоци смо, наиме, свакодневних покушаја да се овај народ одвоји од своје Свете Цркве и одврати од намере да се испне на своју смокву, не би ли сагледао благи лик Христов. Но, ни ту нема ничег новог, тако да изгледа као да је непоменику понестало идеја за наше обмањивање и одвлачење са сигурног пута спасења. Пре готово стотину година Свети Исповедник Тихон Патријарх Московски, громко је поручивао бољшевичким цареубицама, а као да поручује и неким нашим данашњим умишљеним кројачима судбине: ''Избацујући из школа иконе и забрањујући веронауку, ви децу лишавате духовне хране неопходне за њихово православно васпитање''.

    Као народ Савин и Немањин, као они који данас светкују Светог Мученика Трифуна, а не некакав бесмислени и медијски брендирани ''Дан заљубљених'', ми смо призвани да васпоставимо и чувамо нашу заветну вертикалу: Бог – Краљ – Домаћин, јер једино верни овом путоказу постајемо и остајемо способни да својим будућим поколењима предамо неугасли пламен Вере и укажемо на закхејевски пример успињања према покајању, које предходи боговиђењу.

    Узверавши се на смокву покајања и боговиђења, лакше ћемо разумети и заветне речи древне српске епске поезије и стихове: ''Бјеж' у Цркву, Краљевићу Марко!'', које као да је пре нас уз гусле појао и малени Закхеј, те прибегао Ономе Који Цркву возглављује и Чија је она Тело.

    Једино као членови овога Тела задобијамо милост Божију и дерзновеније да приступимо свеспасавајућем Телу и Крви Христовој. Због тога никада не треба сметнути са ума егзистенцијалну непоходност нашег светотајинског јединства и заједничарења у Евхаристији, као суштинској природи богочовечанске Заједнице, коју ни ''врата пакла неће надвладати'' (Мт.16,18).

    За задобијање Царства Небеског потребна је закхејевска храброст и решеност. Оно се на јуриш задобија, а они који се осврћу и снебивају не могу успешно да издрже ову трку и изведу овај јуриш. Гордост порађа сумњу и малодушност, које могу да нас одвоје од Тела Христовог и Његове животворне Чаше.

    Сетимо се, зато, још и речи Светитеља Теофана Новог Затворника, Архиепископа Полтавског и Перејаславског, великог подвижника и духовника августјејше Породице последњег руског Цара, који нам поручује: ''Ниси спреман? Ни један човек није достојан општења са Свесветим, јер нико није безгрешан, али и теби је као и свима пружена могућност да верујеш, да се кајеш, да се поправљаш, да ти буде опроштено и да се уздаш у благост Спаситеља грешних и Тражитеља изгубљених. Кажеш да си недостојан: непотребно на себе преузимаш туђу дужност, јер то да ли ћеш бити удостојен Свете Тајне или не, не зависи од тебе, као причасника, него од онога ко Свету Тајну савршава. Недостојан си. Хајде да то прихватимо. Али шта даље? Зар ћеш остати недостојан? Ако безбрижно остајеш недостојан општења са Христом на земљи, нећеш ли тиме подвргнути себе очигледној опасности да останеш недостојан општења са Њим и на небесима? А ако се плашиш своје недостојности и желиш да се избавиш од ње – зар ћеш се избавити удаљавањем од Христа, од Његове благодати, од Његове силе, од Његовог живота? Није ли боље да своју недостојност исправљаш онолико колико је то могуће, и да прибегаваш Христу у Светој Тајни, како би од Њега добио помоћ и силу за још савршеније исправљање и за напредак у благоугађању Богу?''

    Ако си, дакле, недостојан – и Закхеј је био, па је Господ, ипак, ушао у дом његов! Нека уђе и под кров душе твоје! Исправљај се – и Закхеј се исправио! Спреми се, као што се и он спремио, па ћеш бити удостојен гледања лица Божијег сада и увек и у све векове.






АМИН




*Беседа одржана на Светој Литургији о Светом Мученику Трифуну, 37. недеље по Духовима, 1. (14) фебруара 2016. године Господње у београдском Храму Светога Aпостола и Јеванђелисте Луке у Кошутњаку

НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер