Грб Краљевине Србије Грб Центра

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ




Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net













ГЛАВА ДОМА РОМАНОВИХ,
ВЕЛИКА КНЕГИЊА
МАРИЈА ВЛАДИМИРОВНА:

''ПРИПАЈАЊЕ КРИМА РУСИЈИ
ЈЕ ЗАКОНИТО''*









   Глава дома Романових, која живи у Шпанији, Велика кнегиња Марија Владимировна, рекла је у интервјуу коментаторима ''Интерфакса'' Вјачеславу Терехову и Павлу Корјашкину, да је припајање Крима Русији, директна последица догађања у Украјини, где је по њеним речима дошло до пуча. Велика кнегиња жели да одврати Запад од санкција, али верује да ће их Русија преживети. Притом она сматра да ће последице новог ''хладног рата'' трпети сви.



   Марија Владимировна, какав је Ваш став о уласку Крима у састав Русије?


   - Моји преци су вековима сабирали земље у једну заједничку руску државу. Крим се сматра једним од главних ''бисера'' који красе нашу државу.

   Царска кућа увек подржава све центрипеталне тенденције. Али ако бих рекла само да ми је драго да се Крим вратио Русији и да сматрам то обновом историјске правде, то би био непотпун и упрошћен одговор.

   Претпостављам да савремени услови, упркос распаду територијалног јединства Руског Царства и СССР-а и појави нових суверених држава, и даље постоји јединствени цивилизацијски, духовни и културни простор који обједињује братске народе. Државе су постале различите, али Отаџбина у највишем смислу те речи остала је – иста, због тога што се за њу проливала крв и зној наших очева, дедова и прадедова.

   Због тога, свако делимично враћање територије није безрезервно добродошло. Увек треба мислити о томе, да ли ће конкретни акти нанети штету сверуском културном простору, да ли ће се бацати бомбе с каснијим ефектима, да ли ће због тога нићи нови проблеми у узајамним односима међу народима?

   Сваки такав инцидент је дубоко индивидуалан. И да су околности у Украјини и на Криму биле другачије, мислим да би се требало деловати с великим опрезом. У свом обраћању свим украјинским сународницима, 21. фебруара, позвала сам их да избегну насиље, да су одупру искушењу освете и да учине све што је могуће да се очува територијални интегритет Украјине.

   Као што је познато, 1954. године Крим је, од стране тотаслитарног режима, био укључен у састав Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике сасвим произвољно, без разматрања мишљења Кримљана. Нико ништа није ни питао. Али погрешно би било да се Крим на такав начин врати Русији. Не сме се на једно безакоње и насиље одговорити другим безакоњем и насиљем. Ако то не би била претња за добробит народа на Криму, за његов живот и достојанство свих грађана Крима, ја бих се сложила да Украјина остане у територијалном саставу каква је била до сада.

   Нажалост, у Кијеву се десио државни удар, а нова влада спроводи низ екстремистичких и отворено реваншистичких корака, који доводе до раскола у украјинском народу. Екстремни националисти контролишу власт у Кијеву и отпочели су своја дејства с отворено дискриминишућим и понижавајућим мерама према рускоговорећим грађанима Украјине, уз присуство бруталног насиља против неистомишљеника. Чуле су се чак и изричите претње Украјинске православне цркве упућене Московској патријаршији. Допуштени су и отворени антисемитски говори нацистичког крила. Ово сматрам страшном преступничком грешком, на граници с безумљем.

   У овој ситуацији, дужност новоизабраних власти Крима била је да заштите људе од било каквих ексцеса – не само у конкретном моменту, већ и убудуће. Познати су ми скоро сви лидери на Криму – они су разумни, искустни и уравнотежени државници. Они немају сенку екстремизма. Они нису изабрали да одлуку донесу уместо других и расписали су референдум. Резултати референдума су нам познати. Они нису резултат неке последњеминутне журбе, него се заснивају на целој историји Крима, традицији која траје дубоко кроз векове. Људи на Криму су изразили своју вољу. У демократској држави, у којој по Уставу врховна власт припада народу, виши суд или сила не постоји.

   Можемо с пуним поверењем рећи да припајање Крима Русији није нека раније испланирана политичка комбинација, није резултат насиља, већ је природна последица историјских догађаја у Украјини.

   Ако би надмоћ присталица придружења Крима Русији била тек мало већа од противничке, онда би се требало понашати опрезно, не решавати тако важно питање позивајући се на делиће процената и позивати на консензус. Али голим оком је могуће видети да се Кримски референдум одржао у атмосфери једнинства, моралног издизања и искрености. Огромна већина Кримљана жели да врати своју малу домовину у састав Русије. То је свршена чињеница.

   Ја делим одушевљење грађана Русије и грађана Крима у вези са стицањем јединства. У исто време, јасно ми је огорчење и разочарење грађана Украјине и ја саосећам с њима. Своја осећања могу изразити речима апостола Павла: ''Радујте се с онима који се радују и плачите с онима који плачу'' (Рим. 12,15).


   - Према Вашем мишљењу, где би требало да буде главни град Крима?


   - Нисам чула да постоји нека расправа о овом питању. Са становишта историјске симболике, на Криму има много славних градова,а неки од њих имају своје основе за главни град Крима. Али премештање државних органа из једног града у други је скупо. На Криму сада постоје хитнији проблеми које брзо треба решити у интересу грађана. Дакле, претпостављам да ће главни град остати Симферопољ. Али, у сваком случају, то ће одлучити законом изабрана влада у складу са вољом грађана Крима.


   - Како Ви оцењујете ситуацију у Украјини? Шта мислите о будућности односа између Русије и Украјине?


- Метеж који је захватио Украјину, за мене и мог сина царевића Георгија Михаиловича – огромна је туга. Посећивала сам Кијев, Одесу, недавно сам са Георгијем била на Криму и видели смо како заједно и здружено живе људи у Украјини, различитих националности, вероисповести, политичких убеђења. И све се одједном драматично изменило! Сада Украјину мучи, без преувеличавања, револуција, са свим својим пратећим ужасима. Молим се да се све ово не развију братоубилачки грађански рат широких размера.

   Русија и Украјина су братске државе и другачије не могу бити. Украјина је колевка руске државе. Ниједна политичка сила никада не може уништити генетско, духовно и културно сродство наших народа.

   Ни у ком случају се не сме припајање Крима Русији сматрати као ''победа Русије над Украјином''. ''Победе'' над сопственом браћом и сестрама, увек се обраћају у поразе. Уверена сам да ће криза међусобних односа бити превазиђена, дух конфронтације ће испарити, а преовладаће љубав и здрав разум.


   - Колико је, према Вашем мишљењу, оправдана критика Запада у односу Русије и Крима? Хоћете ли Ви питати краљевске домове Европе да одустану од санкција према Русији?


   - Авај, ми видимо неадекватност и отворену политику двоструких страндарда.


   Наравно, свака земља брани своје интересе и проводи своју политику. Било би глупо супротстављати се томе што се САД и други геополитички конкуренти Русије не радују њеном напретку и покушавају да га спрече.

   Али постоје бројни примери војних интервенција на унутрашње послове суверених држава, признање независности Косова и других сличних преседана које чине позицију западних земаља веома рањивом, а њихове аргументе неодрживим. Чак и ако признамо нешто од њихове логике, поставља се питање: ''Ко су судије?''


   Санкције су, такође, ствар без преседана. Чак и у време хладног рата, такве санкције према СССР и његовим државницима – нису се примењивале. А тада је у нашој земљи заиста био тоталитарни режим, и стварно је пркосио слободи савести и мисли, спроведене су политичке репресије и било је места оружаној интервенцији у послове других других земаља и, уопште, имали су много више прилика.

   Мора се схватити да су санкције – мач са две оштрице. Оне не би проузроковале штету само руској привреди, већ и економији европских држава. У изузетно тешким условима глобалне кризе, одржавање такве политичке изгре јесте неразумно.

   Русија је велика земља, способна да издржи било које санкције. Разговарати с Русијом језиком претњи и уцена јесте контрапродуктивно.

   У савременом политичком систему, краљевски дом, чак и владајућеи, нажалост не може имати пресудан утицај на политику своје земље. Због тога моје обраћање њима и апел за ово питање био би слабо ефективан.

   Наравно, у комуникацији са својим рођацима, ја ћу се трудити да их упознам са свим аспектима ових проблема и замолити их да употребе сва своја овлашћења и ауторитет да би се спречила ескалација сукоба између Русије и Запада. Многи од њих су били са мном и Георгијем на Криму, у септембру прошле године, по позиву Врховног савета Аутономне Републике Крим, у част 400-те годишњице дома Романових, разговарали су са представником Врховног савета Владимиром Константиновим и другим кримским руководиоцима, и знају о животу народа Крима из прве руке.



*Превод: Душица М. Мрђеновић


Извор


НА РУССКОМ
рус

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
бул

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер