Грб Краљевине Србије Грб Центра

Под Високим Покровитељством 
Његовога Краљевскога Височанства 
Кнеза Александра Павла Карађорђевића
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



Беџ Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма (изображење Рада Павловића)




О ПРЕДЛОГУ ГРБА
БОГОМ ЧУВАНОГА
МЕСТА ЖАРКОВА




Велики грб Жаркова /предлог/ (изображење Ing. Срећка Никитовића)





    Милошћу Божијом, а на молбу руководства Удружења староседелаца Жаркова ''Жарковац'', Центру за истраживање Православнога Монархизма и његовоме Одбору за хералдичке и генеалошке студије се указала велика част и привилегија да послуже своме престономе граду и његовим житељима. Наиме, међу многим доброжелатељима Жаркова већ доста дуго постоји тежња да и овај део града добије сопствени грб, а наш Одбор је пристао да учини колико је у његовој моћи како би њихова жеља била остварена.

    Важно је истаћи да је се остваривању речене замисли приступило након упознавања са истом Високопречаснога Протојереја Бранка Митровића, Старешине Храма Светога Вазнесења Господњега у Жаркову и осталога Свештенства реченога Храма. Наравно, посредством својега Цивилнога кабинета, са овим пројектом је упознат и наш Високи Покровитељ, Његово Краљевско Височанство Кнез Александар Павла Карађорђевић.

    Након дужега разматрања локалне повести и предања, дошло се до предлога грба, који је задовољио и приоритете наручиоца и строге норме хералдичке исправности. Рада на изображавању овога предлога грба прихватио се наш Трећи хералдички уметник, Ing. Срећко Никитовић, који је радио према хералдичкоме дизајну, којега је осмислио наш хералдичар, Ненад М. Јовановић. Ваља истаћи да је целокупну идеју око израде грба Жаркова покренуо и у свему се нарочито заузео господин Срећко В. Ђорђевић, заменик директора Центра за истраживање Православнога Монархизма и подпредседник Удружења староседелаца Жаркова ''Жарковац''.

    Није без значаја ни да је овај грб наишао на веома позитиван пријем у круговима домаће и међународне хералдичке јавности. У томе смислу су нас нарочито почаствовале, изузетно позитивнe, критикe Његовога Високоблагородија командира Валерија Павловича Јегорова (Главнога хералда Светога Андреја Првозванога Руске хералдичке колегије и подпредседника Рускога хералдичкога друштва), господинa Тудорa Раду Тиронa (Витезa Румунскога Народнога Реда ''За Заслуге''; стручњака у Канцеларији ордена Председника Румуније; члана Националнога комитета за хералдику, генеалогију и сигилографију Румунске академије; делегата и старијега академика Међународне академије за промоцију историјских истраживања; члана Румунскога института за генеалогију и хералдику ''Север Зота'' и придруженога члана Међународнога удружења хералда аматера); господина Мајкла Ерика Оетлеа (подпредседника Међународнога удружења хералда аматера и члана Хералдичкога друштва Јужне Африке); капетана Роберта Калберстона Беста (секретара Међународнога удружења хералда аматера) и многих других...


+ + +



    Жарково је део Беогада, који има повесну традицију старију од већине осталих делова града. Трагови људских насеобина на овоме простору сежу дубоко у праисторију, док се под овим називом помиње тек од 1523. године Господње. Жарково је одувек имало статус сеоске Кнежине (у Средњем веку је њоме управљао Промићур), а и формално је статус Општине стекло још 1841. године Господње. Данас, међутим, Жарково сачињава шест Месних заједница, које су (још увек) у саставу Општине Чукарица. Ипак, Жарково никада није имало сопствени грб, док су многи други делови града получили сопствена грбовна знамења, што је и житеље Жаркова покренуло да и они своме месту прибаве аутентични и хералдички веродостојан грб, који би символички означавао само место и његово непрекинуто повесно трајање од најдревнијих времена.

    Као и иначе, приликом израде идејнога решења и прилком изображавања описанога грба, вођена је нарочита брига око употребе одговарајућих символа и боја. Посебно се водило рачуна о томе да се дође до грбовне композиције, која ће испуњавати све важеће хералдичке стандарде. Тако се дошло до ознаке која се одликује разумном дозом једноставности, али не на уштрб хералдичке и символичке поруке, коју она има да нам пренесе.

    Предвиђено је да се овај грб користи у три степена, као што је и уобичајено у српској месној хералдичкој традицији. Због тога је предлог овога грба и изображен у нивоу: основнога (штит), средњега (штит и круна) и великога (штит, круна, венац и мото), како би га Титулар користио у складу са законима државним и позитивном хералдичком праксом. Приликом блазонирања и емблазонирања овога предлога грба узети су у обзир сви важећи стандарди, прописани за српску месну хералдику.

    Тај и такав рад је окончан о Светоме Мученику Никифору, 9. (22.) фебруара 2006. године Господње, а на духовну радост свих, који су у остварењу овога хералдичкога пројекта узели учешћа.


+ + +



    Као плод горе описанога рада, установљен је предлог грба Жаркова, према којему је штит златне боје, а на њему се налази зелени пропети змај са црвеним очима, канџама и зубима, који бљује ватру. Речени змај се пропиње изнад зеленога хералдичкога тробрега у стопи штита и је рањен у прса црвеном стрелицом, а на истима му почива шест, полукружно распоређених, плавих капљица воде.

    Изнад штита је златна хералдичка бедемска круна са четири видљива мерлона, што (према важећим стандардима српске месне хералдике) одговара месту као што је Жарково, које има више од стотину хиљада становника.

    Описани штит је обухваћен полувенцем од винове лозе и жита. У стопи, штит је обухваћен зеленим чокотима винове лозе без рода, а уз бокове са по три златна струка жита.

    Испод штита је изувијана лента за мото грба са исписаним именом Титулара: ЖАРКОВО.


+ + +



    Избор боје штита, наравно, није био ни мало случајан. Наиме, жута боја у хералдици означава злато, као што бела означава сребро. Дакле, штит предложенога грба Жаркова јесте златан, што подсећа на Свештено предање Православнога Иконописа, према којему је златна боја преображене природе у Господу нашему Исусу Христу, као и преображујуће Таворске Светлости Христове. Златна је, према томе, боја Царства Небеснога, ''које није од овога света'' и којему имају да стреме сви житељи Жаркова, као и сви други путници на пропутовању кроз ову ''долину суза''. Зато је, дакле, златна боја у основи овога грба, као и сваке наше наде.

    Употреба змаја (и то смртно рањенога) у грбу Жаркова се намеће као неминовност свакоме хералдичару, који (макар површно) упозна топониме и предања некадашњега села Жаркова. Наиме, према локалној легенди, ту је некада давно био некакав змај, који је чинио велики зулум селу. Међутим, подобно народноме доживљају Светога Георгија, избављење је стигло у облику некаквога Витеза по имену Жарко, који је убио змаја и спасао народ даљега страдања. Траг оваквога народнога предања је остао и у локалним топонимима. На пример, говорило се да је глава убијене але пала на простору данашњега Змајевца, док је реп пао на простору данашњега Репишта...

    Наравно, предање нема никаквога повеснога утемељења, будући да се добро зна да је село добило име по Промићуру Жарку, који се помиње у турским пореским дефтерима из 1523. године Господње. Будући да порески чиновници на Порти нису знали име баштине, којом је управљао Промићур Жарко, јер су то била два одвојена села на Белим Водама и у Репишту, они су их објединили називајући их просто: ''Жарково село''. Име се задржало до данас, али је преживело и бајковито предање о Витезу Жарку и змају, које је и нама послужило као надахнуће за осмишљавање овога знамена.

    Описани змај на прсима својим носи шест капљица воде, као символ некадашњих извора са територије села Жаркова. Из тих многобројних извора (од којих су најзначајнији били: Велика Чесма, Мала Чесма, Змајевац, Беле Воде, Провалија и Репиште) се изливало чак двадесетак потока. Жарково је и данас познато као извориште града Београда, па се у жарковачкоме Макишу налази и главни погон Београдскога водовода. На жалост, захваљујући нашој пословичној кратковидости и немару, наше дане је доживео само један жарковачки поток (Париповац) и пар извора (Беле Воде, Змајевац, Велика Чесма и Мала Чесма), док је велики број извора једноставно затрпан, каптиран или на други начин уништен (Провалија, Репиште, Жешљиковац...). На несрећу и сачувани извори су данас у жалосноме стању и представљају споменик немару надлежних локалних власти...

    Елем, у стопу штита је постављен хералдички тробрег, који је хералдички символ Свете и Живоначалне Тројице, нашега Тројичнога Божанства. У српску хералдику је овај символ ушао из средњеевропске хералдичке традиције (преко угарске) и ту је и остао. Својим положајем, овај символ означава да је Бог темељ свему и да на Имену Његовоме почива све што јесте. Змај, као хералдички символ, представља позитиван символ и чувара блага, те је јасно и зашто он у борбеноме ставу бди над символом Свете Тројице, као Благом над благима...

    Међутим, од значаја је и чињеница да Жарково има управо три брда на својој територији (Јулино Брдо, Репишко Брдо и Ткачево Брдо). Дакле и употреба символа тробрега на предлогу грба Жаркова јесте вишедимензионална и крцата символиком од важности за будућега Титулара.

    Описани штит је са обе стране обухваћен полувенцем сатканим од струкова жита и чокота винове лозе. Јасна је употреба жита у грбу накадашњега домаћинскога ратарскога села, а о символици броја три (по три класа жита са обе стране штита) са хришћанскога становишта, верујемо да није неопходно више говорити... Познато је и то да је Жарково било чувено виноградарско село о чему, такође, сведоче и локални топоними. До данас се сачувао траг овоме и то у имену насеља Церак - Виногради... Наравно, винова лоза је врло честа у свој хришћанској символици, јер речито упућује и на Крв Христову, као што и жито указује на Његово Тело. Описани полувенац на предлогу грба Жаркова, дакле символички упућује на Свету Тајну Евхаристије, која подржава и одржава у постојању сву твар.

    Као што је то случај са свим новијим грбовима територијалних јединица у саставу града Београда (и Србије уопште), лента за мото, или девизу, грба садржи име будућега Баштиника.


+ + +



БЛАЗОН ПРЕДЛОГА ГРБА
МЕСТА ЖАРКОВА



Штит: На златноме, пропети зелени змај бљујући ватру природну, око, оружан и рањен у прси стрелом, све црвено, на прсима шест плавих капљица поулукружно, у стопи зелени тробрег

Круна: Златна са четири видљива мерлона

Венац: У стопи природни чокот винове лозе без рода, уз бокове три златна струка жита

Мото: ЖАРКОВО


+ + +




Средњи грб Жаркова /предлог/ (изображење Ing. Срећка Никитовића)            Основни грб Жаркова /предлог/ (изображење Ing. Срећка Никитовића)






У Београду,
о Белим Покладама 2006.



Центар за истраживање
Православнога Монархизма


Ненад М. Јовановић
(директор)



Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

КОСОВО - Истина нема власника!

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска - Холандија


Српска Православна Црквена Општина Успења Пресвете Богородице у Цириху

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола Петровић-Његош

Монархија кроз векове

Руски Царски Дом

Грчки Краљевски Дом

Руска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Иконографска радионица ''Павловић''

Амерички журнал за руске и словенске студије









Зауставите Б-92!




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер