Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 11 67 568
czipm@yubc.net















КРАЉ АЛЕКСАНДАР – ЖИВОТ И СМРТ






Краљ Александар I Карађорђевић





   Црквена општина храма Светог Архангела Михаила и Друштво српско-руског братства "Евгеније Родионов" из Зрењанина, организују у недељу, 9. октобра, предавање на тему «Краљ Александар - живот и смрт». Трибина ће се одржати 09. 10. 2011. године у 19 часова у Народном позоришту "Тоша Јовановић" у Зрењанину.

   Предавач је ђакон Ненад М. Јовановић, оснивач и први директор Центра за истраживање православног монархизма из Београда. Предавање је прво у низу које ће уследити на многе теме. Ова тема је веома значајна, јер је Краљ Александар поклонио Руским изгнаницима простор на коме су они изградили данашњи храм.


  О храму...


   Зрењанински храм Светог архангела Михаила подигнут је на необичном месту, а осим што је светилиште, он је и својеврсно обележје једног времена. Настао је за потребе руске емиграције, чији су се потомци готово већ разишли, а храм је активан и данас и зову га руска црква. Предање казује да су у време подизања бечкеречке тврђаве у 16. веку, у доба када су на овим просторима владали Турци, испод велике грађевине ископани дубоки и дугачки канали, а у некима од њих налазила се и тамница Мункач, о којој је зао глас допро све до данашњих дана. Претпоставке да су се дубоко у земљи налазиле и тамне робијашке ћелије потврђене су када су на том месту 1963. и 1991. пронађени костури робијаша у гвозденим оковима.

   Настанак руске цркве у тадашњем Великом Бечкереку, а касније Петровграду, повезан је са доласком Руса, избеглих после Октобарске револуције. Прва богослужења, како бележе хроничари, пошто није било другог простора, одржана су у Кригеровој кафани. Ту је суботом увече постављан иконостас за недељну свету литургију.

   Пошто су се обреди обављали у неадекватним и тешким условима, руска колонија је 1922. затражила од градских власти просторију за богомољу и добила подрум бивше тамнице Мункач, који су сопственим радом својих чланова преуредили и створили себи богослужбени простор. Све је у овој цркви урађено рукама припадника руске заједнице: столари су земљани под прекрили даскама, направили врата, прозоре и конструкцију за иконостас.

   Шест великих икона на иконостасу насликао је Афанасиј Иванович Шеломунов, полијелеј је израдио Сергеј Иванович Шереметински. Тајну вечеру насликао је генерал Сергеј Шестаков. Када се руска колонија коначно растурила 1950, богослужења су обављали прота Милош Поповић и Стеван Нинчић. Последње руско појање чуло се 1970. године. Због малог броја Руса, црква је 1973. припојена манастиру Преподобне Меланије Римљанке у Зрењанину. Последњих година храм живи свој други живот, са све више верника.

   Руска црква је свој највећи значај имала у окупљању избеглих Руса, који су у граду на Бегеју оставили неизбрисив печат, а судбина им је, углавном, била трагична. У предвечерје Другог светског рата, због њиховог израженог антикомунизма, приписивана им је приврженост Немцима, али је то током рата демантовано у пракси. На пример, Петар Кононенко је из Бечкерека, односно Петровграда, у рату је премештен у Краљево и кад су га Немци позвали да изађе из строја у коме су се налазили Срби припремљени за стрељање – он је понуду одбио. Надежда Корњилова је у Меленцима позвала на заједничку борбу против Немаца и кад су је ови осудили на смрт – сама је себи ставила омчу око врата. Њен брат је исте 1944. године са јединицама Црвене армије ослобађао овај крај од фашиста и наишао је на свеж сестрин гроб...

   Велики део руских емиграната отишао је на Запад пре него што су овде стигли земљаци у редовима Црвене армије. Нису желели да се сретну. После Другог светског рата развио се сукоб наше комунистичке номенклатуре с Информбироом. Кажу да су преостали руски емигранти крајем рата били на удару совјетске тајне службе НКВД, а од 1948. и Удбе. Од руске колоније остали су само обриси и успомене.

   Руски емигранти поставили су унутар храма плочу краљу Александру Карађорђевићу у знак захвалности за сва добра која им је учинио. Комунисти су по доласку на власт кундацима пушака излупали плочу. Поново је обновљена и постављена на спољни зид храма 2008. године.




Извор

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархистички Гласник

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата

MARSMEDIA



Српска Мрежа - Сабор српских удружења из Српских земаља и Расејања




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер