Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



Проф. Зоран Павловић


МОНАРХИЗАМ



Краљевске Регалије Српске Краљевске Династије Карађорђевића



    Сваки народ, па и наш српски, има одређене особине, карактеристике, које су, таложене вековима, постале Закони његовог живота, Закони по којима се препознаје међу другим народима у врту Божјем, Закони који га одржавају у животу и без којих му живот нема смисла. Ми вечерас говоримо о основним Законима живота српског народа: православљу, национализму и монархизму, који чине саму суштину српског поимања живота и света, и о два Закона новијег датума - антикомунизму и антимондијализму, који, нарочито овај други, тек морају да постану део српског погледа на свет, мада су оба већ природно садржана у поштовању она три основна Закона - православља, национализма и монархизма. Његово Краљевско Височанство Принц Александар Карађорђевић

    Требало би да прозборимо коју реч о монархији. О томе се мало збори, а још мање о православној монархији. Зборити о томе данас врло је тешко, јер је тешко зборити о било чему што носи печат хришћански. Данас, када је неизбежан закључак након и летимичног посматрања српског народа, да је наступила велика и очајна слабост духа, чини се да је све узалудно. С друге стране, ако не зборимо, ако не сведочимо, ако се не боримо, ако нас победи малодушје, неће нас ни Бог погледати. Само уздање у Милост Божију није довољно без активног сведочења православља, без православног активизма.

    Они који говоре о монархији, углавном износе у прилог овом облику владавине неке нашем духу стране аргументе. Ми се овде нећемо бавити аргументима попут: престолонаследник има много пријатеља у свету, и сличним. Наравно да су и пријатељства битна, али има много битнијих садржаја који чине монархију најбољим обликом владавине за нас Србе, а које треба истаћи. Пре свега, овде ћемо се укратко осврнути на православно, домаћинско схватање монархије, поникло у нашем народу и својствено нашем народу.

     На три стуба почива монархијска мисао у Срба, на три Домаћина. Први стуб је Бог, као Домаћин Васељене; други стуб је Краљ, као Домаћин у држави; и трећи стуб је Отац породице, као Домаћин у кући.

* * *


    У Васељени је врховни Домаћин Господ Сведржитељ, Творац свега видљивог и невидљивог, Господ који царствује над свима људима и народима. Дакле, први и највиши монарх света јесте Бог. На Њему се заснива сваки монархизам, на Његовој Милости почива земаљска монархија. Свети Јован Кронштатски каже: "Саздавши човека на земљи као цара свих твари земаљских, Цар Творац поставио је затим цареве над свима народима, почавствовавши их силом Својом и владањем над повереним им племенима људским - правом да њима управљају и да им суде. " Пророк Давид говораше: "Вишњи влада царством људским и даје га коме хоће" (Дав. 4,32). Премудри Соломон свим царевима обзнањује: "Од Господа вам је дата моћ и сила од Вишњега" (Прем. Сол. 6,3). Као знамење тога дара и силе Божје, Господ је још у Старом Завету Сам установио свештени обред помазања царева на царство.

    Други стуб монархијског принципа и монарх државе у историјској свести нашег народа јесте краљ. Без краља нема јединства народа. Има само привидног, које се брзо и под најмањим потресима изнутра или споља разбија. Зато је краљ или монарх жива и једина идеја пуног народног јединства. По речима Момира Николића, једног од теоретичара монархије, "наследност власти чини положај властодржаца тако високим и независним да интерес заједнице постаје и њихов интерес. Властодржци, да би владали у општем интересу, имају, дакле, само да правилно разумеју лични интерес". Али није довољно само да се ради у интересу заједнице. Потребно је и да се свака започета радња, која се обично протеже на време много дуже но један људски живот, изводи без скретања и прекида, да се оно што се почело јуче не напусти данас да би се прихватило сутра. Наследност власти, преносећи започету радњу, као породично предузеће, са једних властодржаца на друге, осигурава ову сталност у гледиштима и напорима.

    Монарх, тако, нема потребу да се удвара бирачима ситним, често по државу и штетним уступцима јер његова власт није одговорна гласачима већ је одговорна пред Богом, историјом и народом. Такође, када се говори о монархији, никад се не мисли на монарха као јединку, већ на династију, породицу којој припада, у којој је он само један у низу владара. Монархија, односно династија обједињује у себи прошлост, садашњост и будућност, јер интерес једног народа није прост збир интереса тренутно живих чланова тога народа, већ се на броду народном, којим руководи монарх, налазе и гробови наших предака и колевке наших потомака. Једино монарх обједињује народну свест која би се могла изразити речима да ми своју земљу нисмо наследили од наших предака већ смо је позајмили од наших потомака.

+ Живорад Лазић (један од последњих Солунаца и узор српскога Домаћина)    У монархијској домаћинској тријади трећи стуб је Домаћин породице. Из сопственог искуства наш народ је увек знао шта је породични дух и каква је улога Домаћина, главе у животу једне породице. Нико није требало да прича српском сељаку о органском схватању друштва, по коме су сви чланови заједнице свесни да изнад њихових личних интереса стоји интерес заједнице, и да морају, зарад добробити свих, да се покоравају вољи главе - Домаћина, који, с друге стране, није некакав апсолутиста који пресуђује без обзира на живот и своје укућане, већ управо у договору са њима одлучује у интересу заједнице. Тога је српски сељак увек био свестан, и сматрао је да такав поредак треба да постоји и у држави. Зато се у православној монархији народ схвата као једна велика породица у којој је монарх Домаћин свим њеним члановима.

    Није требало нашем народу да копира неки туђински облик владавине, нити су му биле неопходне новотарије западног безбожничког друштва. Он је сам, из сопственог животног искуства таложеног вековима, изнедрио онај поглед на свет који му највише одговара, који је само његов Закон живота. Онако како је живео у породици, тако је желео да живи у држави, а тако га је учило и свето православље.

* * *


    Ако погледамо у прошлост, видећемо да је српска средњовековна држава стала на чврсте ноге тек када је њоме завладао принцип наследности власти: од Стефана Немање. Пуна два века је њоме владао дух заједнице који је од мале жупаније створио једну од најмоћнијих земаља Европе. У то време је остварено јединство државе, Цркве и народа. Сваки члан друштва био је свестан свог статуса и у складу са тим извршавао своје обавезе. Хармонија је обезбеђена управо поштовањем три домаћина - Бога као највишег, и то прво од владара који се потписиваху са "раб Христа Бога...", краља као домаћина у држави, миропомазаног по милости Божјој и вољи народној, и домаћина у породици, глави сваке куће. У животу је дошла до изражаја предност наследног принципа: сваки монарх је надограђивао оно што је његов претходник градио, стварајући тако снажну и моћну државу.

Свети Сава и Свети Симеон дарују Хиландар Пресветој Владичици     Српска држава је почела да слаби оног тренутка када је наставила да се шири и преко границa територије сопственог народа: "Ако се дозволи да се држава простре докле мач може досегнути, онда држава престаје бити народна, престаје бити отаџбином и постаје империјом" - поучава нас Свети Владика Николај. Велику и моћну државу у којој је понестало заједништва, цар Стефан Душан је одржавао снагом своје личности. Након његове смрти распуштена властела, оставши без главе - монарха, својим међусобним трвењем полако је утирала пут турским хордама. И породица када се подели осуђена је да пропадне, па и држава, која није ништа друго до једна велика народна породица.

    Но, и када смо доспели у ропски положај нисмо могли замислити државу без краља: "Из таме ропства гледали смо ликове својих Владара и њихова успомена је осветљавала ноћ нашег ропства, а нада да ће опет доћи Краљ била је као нада коју човек у дуге зиме полаже на пролеће кад ће и земљу и њега разгрејати топли зраци вратившег се сунца".

    Иако смо остали без Краља и државе, без другог стуба на којем је почивала наша судбина, сачуван је први и трећи стуб монархијског принципа: вера у Бога и Домаћин у кући, а са њима и дух монархије и свест о органској народној целини. Такав дух је изнедрио Карађорђа и Милоша и васкрсао српску државу. Док је трајао, дух заједништва је јачао Србију. Онога момента када је српски народ заражен клицом страног, њему непознатог и православљу супротстављеног либералног духа, оличеног у тријади лажи - "слобода, једнакост, братство", десило се нешто слично средњовековној Србији: упали смо у ропство, али сада много горе од турског, у ропство које није било физичко већ духовно. Дух либерализма донео је са собом атеизацију која је полако почела да нагриза први стуб монархијског принципа - веру у Бога, а разарањем породице отпочело је уништење и трећег стуба - домаћина. Монарх, који је и даље остајао на престолу све више је личио на лутку. Логичан наставак продора разарајућег духа био је долазак комунизма и формални нестанак монархије.

* * *


    Промишљајући данас о повратку монархије у српске земље, морамо бити свесни да су комунистичка власт и последњих година нагли продор либералних идеја са Запада разбили и последње остатке српског домаћинског духа, односно први стуб монархијског принципа - веру у Бога, домаћина Васељене и трећи стуб - домаћина породице.

    Данашња политичка ситуација нам, ипак, говори да је поново у оптицају размишљање о повратку монархије на ове просторе, што нас посебно радује јер је круна, због свега наведеног, једино способна да уједини све снаге на путу поновног успостављања стабилне и снажне српске државе. Међутим, не смемо да допустимо да нам емоције надвладају разум, односно морамо да сагледамо и евентуалне проблеме који би се појавили приликом повратка монархијског система.

    Креатори данашњег светског поретка настоје да укалупе све народе у свој калуп, да свим племенима под сводом небеским наметну једнообразни Закон живота, негирајући право на различитост, иако се у то право највише заклињу, и потирући и уништавајући све оне особености које су, таложене вековима, постале Закони живота сваког народа.

    Има у новом поретку места и за монархију: видимо да су перјанице Новог доба управо монархије, али такође видимо да су то монархије које су изгубиле своју суштину, да су монарси у њима само лутке без икакве стварне функције у друштву.Господ Сведржитељ - Цар над царевима Може бити да би и нама Србима креатори Новог поретка допустили да успоставимо монархију по новодобском моделу, са Краљем-лутком и политичким странкама које ће својим разарајућим деловањем и даље слабити народни организам и омогућити новопоретским идеолозима да, несметано, у потпуности овладају нашом Отаџбином. Кажемо, може бити да ће то и допустити, али и додајемо - нека допусте. Иако би таква монархија у почетку била по њиховим жељама, касније би се, сигурни смо, појавила могућност да се давно запечаћени Закони живота српског народа, у којима посебно место заузима монархизам заснован на домаћинском принципу, отпечате, и мудром и упорном борбом православно и национално свесних Срба успну на врх нашег живота, онако како Законима и приличи. Монархија са политичким странкама, која је тренутно једина у оптицају, може да буде само прелазно решење ка успостављању нашој традицији најближе, домаћинскe монархије. Да би се омогућило саборно одлучивање у држави, баш онако како је у домаћинској породици и како једино православним Србима приличи, власт у своје руке, под монарховим надзором, треба да преузму представници организованих народних струка (професија), природних организација изниклих из живота. Тако би се обезбедила саборност у различитости професија, са монархом као Домаћином.

    И за крај, саслушајмо поруку једног хришћанина, која нам сигурно може пружити утеху и подстрек:

    "Никад не заборавите да Господ царствује, да је све у Његовој руци и да Он никад не оставља оне који су му верни".



(Преузето са сајта часописа ''Двери српске'')

Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер