На Богојављење, 6. (19.) јануара 2023, на интернет порталу дневног листа Данас, објављен је, веома успели, разговор њиховог новинара г-дина Војислава Стојсављевића са секретаром Центра за истраживање православног монархизма, Часним ђаконом Хаџи Ненадом М. Јовановићем, чији је наслов: Да ли је пливање за Часни крст на Богојављење део православне традиције и шта симболизује?
Бавећи се овом интересантном темом, г-дин Стојсављевић преноси речи ђакона Ненада, који, између осталог, вели:
„Мишљења сам да то не морамо искључиво да посматрамо као просту трку, па ни као показивање физичке, менталне или духовне спремности и решености да се поднесе такав напор и неудобност у име љубави према Христу (ипак је код нас то пливање, понекад, у леденој води, а не у млаком Јордану). То јесте лепо и племенито, али је лишено дубље теолошке поруке и оправдања. Такође, то се може посматрати и као пројава неговања српског витешког духа, неустрашивости, физичке и менталне спремности на превазилажење физичких ограничења и природних датости у име Бога, а задатих својом несавршеном и палом природом и климатским условима“, и даље додаје: „То је, по мени, главна ствар и порука, а не да неко стигне први до крста и стекне себи титулу Богојављенског Витеза, коју ће носити до идућег Богојављења. Да је то тако, не би се дешавало да физички далеко спремније делије и пливачи намерно успоравају и застајкују, па и директно помажу да прва до крста стигне нека девојка, неки старац или, чак, неко дете. Дакле, они ту сасвим искључују тај моменат гордељивог, хвалисавог, осионог и славољубивог гладијаторског надметања, већ сведоче чињеницу да витез није онај који има највеће мишиће и најтврђу песницу, већ, онај који има највише милосрђа.“