У Недељу 22. по Педесетници, 13. новембра 2022, прослављен је дан Светог Арсенија Сремца Архиепископа Српског, Слава капеле и Омладинске заједнице Српске Православне Парохије келнске
Прослава великог међу светима Арсенија Сремца у Келну, отпочела је служењем свечане празничне вечерње службе, у суботу 12. новембра 2022. године, у којој су учествовали драги гости, високопречасни свештеници и ђакони из Отаџбине и из Епархије дизелдофско-немачке, уз присуство мноштва верних, наравно, по благослову надлежног Архијереја, Његовог Преосвештенства Епископа дизелдорфског и немачког Г.Г. Григорија, као што и ред и црквени поредак налажу.
У 22. Недељу по Педесетници, настављено је литургијско прослављање Славе Параклиса келнског Храма, уз радост Васкрсења Христовог, које прослављамо сваке недеље, тако се сећајући онога што нам долази, тј. вечног Царства Божијег, ка коме нас Свети Арсеније приводи. Иначе, као што знамо, мошти Светог Арсенија Сремца се данас чувају у манастиру Ждребаоник, крај Даниловграда у Црној Гори, али и келнска Светиња има, не тако мали, делић његових Светих моштију, које су, овом приликом, сви сабрани имали прилику да целивају, да им се поклоне и помоле се за заступнишво пред Престолом Господњим овом Угоднику Божијем, најбољем ученику, изабранику и првом наследнику Светог Саве на Трону првојерараха наше помесне и автокефалне Српске Православне Цркве.
Овом Светом Литургијом началствовао је Високопречасни протојереј-ставрофор Неђо Јањић, архијерејски заменик и парох келнски, уз саслужење Високопречасних протојереја-ставрофора Данила Радмиловића, архијерејског намесника за Северну и Рајну Вестфалију, протојереја-ставрофора Слободана Радојчића из Сурчина, протојереја-ставрофора Арсенија Арсенијевића, старешине Вазнесењске Цркве у Београду, Високопречасних протојереја Марка Мирковића из Чачка, протојереја Младена Јањића, пароха келнског, Часног ђакона Хаџи Ненада М. Јовановића, секретара Центра за истраживање православног монархизма, уз прислуживање чтеца са правом ношења орара господина Константина Добриловића, као и уз молитвено присуство свештеника Трајчета Грозданова, пароха Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије у Келну.
Уз присуство и учешће великог броја верног народа, који је дупке испунио прилично пространи келнски храм, као верну икону лађе спасења, ову прославу је, нарочито, увеличало и присуство делегације Фондације „Вожд Ђорђе Стратимировић“, испред које је господин проф. Иван Витез Стратимировић од Кулпина уручио високо црквено-друштвено одликовање, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Г.Г. Василија, Крст Вожда Ђорђа Стратимировића, протојерју-ставрофору Неђу Јањићу, за изузетне доприносе у сведочењу вере православне у српском расејању, неговању српске културе и духовности, националног идентитета, организацији српске заједнице у дијаспори на здравим темељима Светосавља и савесном обављању свештеничке дужности, кроз више од четири деценије. Уз то, овим одликовањем је посебно одато, одавно закаснело, признање проти Неђу, за његов подвиг исповедништва, будући да он спада у ред оних храбрих и непоколебивих српских православних свештеника, који су невино страдали и робијали по тзв. „националном кључу“, на измаку безбожне и антицрквене брозократске тираније. Прота Неђо је, наиме, 1980. године утамничен у зеничком казамату, где је невино робијао пуне три године. Овим одликовањем се сведочи да његова верност Христу, Цркви Његовој и народу српском нису и никада не смеју бити заборављени!
Једнако као што нису заборављени ни 116 српских официра и војника Југословенске Краљевске Војске, који су остали верни својој заклетви Краљу и Отаџбини и који су пострадали, 6. децембра 1944, приликом британског „савезничког“ бомбардовања, официрског логора за ратне заробљенике Oflag VI C у Оснабрику (неких 200km од Келна). Као и жртва и трудови проте Неђа, ни они и њихова мученичка жртва и верност по цену живота остају у предвечном памћењу Оца нашег Небеског, као и Цркве Његове, о чему сведочи чињеница да су, и овом приликом, у овом светом храму, сва њихова имена молитвено поменута приликом проскомидије.
Елем, приликом инвеституре поменутим високим одликовањем, изговорене су беседе, поздрави и честитке, које су само делимично успеле да опишу подвиг за који овај омиљени келнски духовни отац и пастир, достојно прима и ово одликовање, након што је, већ, одликован и неким другим признањима наше Свете Цркве. Оно што се осетило као једнодушно уверење читаве ове локалне црквене заједнице, јесте да њихов прота, заиста, заслужује сваку част и похвалу, а јасно се осетила и радост свих многобројних сабраних парохијана, што имају, управо, таквог свештеника, кога сам Бог међу њима прославља за његово пожртвовање, љубав, мужаство и трудољубље.
Радост се, потом, са трпезе Господње, пренела и на славску трпезу, која је послужена свим присутнима, на чему се има заблагодарити Богу и свима који доприносе да се, од Славе до Славе, верни Срби града Келна пројављују као истинска заједница љубави, у којој је Христос на првом месту, а потом је и све остало на свом месту. То јесте веома важно, јер они тиме и мисионаре у туђини и пред инославнима сведоче шта јесте и шта треба да буде једна права и истинска хришћанска парохијска заједница, што увелико доноси плодове, управо, у мисионарском смислу, али и у смислу очувања верског и националног идентитета наших људи који тамо живе, већ, више генерација и коју су, због тога, увек изложени опасности од асимилације, преверавања и губитка било какве везе и копче са својим изворним духовним и народним идентитетом.
У парохијском дому, где су угошћени драги гости и високе званице, приређен је програм, који садржином, смислом и начином извођења можемо назвати правом духовном академијом. Значајан део свечаног програма је посвећен, управо, животу и делима Вожда ђенерал-мајора Ђорђа Витеза Стратимировића од Кулпина, а многима се учинило, као посебан благослов и прст Божији, да је поменуто високо одликовање са благословом Преосвећеног владике Василија сремског, додељено, управо, на дан евхаристијског прослављања Светог Арсенија Сремског. Беседе, учена излагања и историјски реферати, честитке, националне, народне и црквене песме, оперске арије и певање уз гусле, довеле су атмосферу до потпуне победе љубави, која је преиспунила срца свих присутних.
За успех овог торжественог духовног сабрања, има се захвалити и келнском свештенству и драгим гостима, који су својим присуством и учешћем украсили, као какви бисери, венац славе капеле при келнском храму Воздвижења Часног Крста. Пре свега, међутим, хвала Богу на таквој благодати, хвала нашем Светом Арсенију на свему што је измолио од Господа за народ свој, па нас својим заступничким молитвама уједињује у љубави, коју њиме учени са свима делимо. Хвала од Господа и сваком другом, ко на било који начин учествује у животу српске православне заједнице у овом немачком граду, где се на прави начин сведочи српска православна вера, култура, хришћанска врлина и братољубље.
Протојереј Младен Н. Јањић
Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић
