Дана 3. (16.) октобра 2022, делегација Фондације „Вожд Ђорђе Стратимировић“, у чијем саставу је био и секретар Центра за истраживање православног монархизма, Часни ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, учинила је ходочашће и поклоњење војничком гробљу Рајфендорф-Маутхаузен, из времена Првог светског рата, у злогласном аустријском месту Маутхаузен, које се, из свима познатих разлога, по злу „прославило“ још и више током Другог светског рата.
Елем, недалеко од тог пакленог нацистичког губилишта из Другог светског рата, налази се и ово, на жалост, мање познато, које је место вечног починка хиљада ратних заробљеника српске Краљевске војске из времена Великог рата. На том стратишту почива око 8.000 српских, 1.759 италијанских, 30 мађарских, 7 пољских, 7 руских, 5 чехословачких, 3 британска, 3 аустријска, 2 француска, 2 румунска и још 7 војника непознате националности. Гробље је фантастично уређено и одржава га, потпуно бесплатно, сопственим радом и средствима, удружење пензионисаних аустријских војних официра под именом „Црни Крст“.
На гробљу, од недавно, постоји и прелепа српска Спомен-капела Светих Новомученика Српских, чије се фрескописање управо приводи крају, док су сви остали радови на њеној изградњи и уређењу сасвим завршени. Важно је истаћи да се о сваком детаљу у изгради ове богомоље, нарочито стара и о свему пажљиво, предано и са пуно љубави, води рачуна надлежни Архијереј, Његово Преосвештенство епископ аустријско-швајцарски Г.Г. Андреј (Ћилерџић).
Након, готово, умносрдачне молитве, поклоњења хумкама хиљада наших мученика и обиласка српске Капеле, као и, нешто старије, италијанске Капеле, са начином живота и страдалништвом наших многонамучених и многонапаћених страдалника у овом логору, као и са историјатом самог гробља и заробљеничког логора, који се ту налазио током Првог светског рата, делегацију је упознао г-дин Жељко Малешевић, високи локални функционер града Линца, мастер политиколог, докторанд на Католичком теолошком приватном университету у Линцу и активни припадник локалне Српске православне парохијске заједнице.
Потом је, у име свих присутних, као и у име Савеза удружења потомака ратника Србије 1912–1920. године, цвеће на главно логорско спомен обележје поставио Његово Благородије проф. Иван Витез Стратимировић од Кулпина, кратко се обративши сабранима овим речима:
„Налазимо се на овом светом месту, ту где леже кости осам хиљада Срба, осам хиљада српских војника, заточеника из Великог рата од 1914. до 1918. Ових скромних пар цветова, које смо донели да оставимо ту, ових пар белих цветова, који говоре и који представљају Истину и скромност, којом желимо да кажемо нашим прецима, херојима српским, који су животе давали да одбране земљу Србију, да одбране своје куће, своје прагове, да одбране своје породице, свој народ, да знају да нису заборављени. Зато смо данас овде и ја свима вама захваљујем што сте омогућили да будемо ту, на овоме месту, да се сетимо наших предака. … Наш је задатак да поштујемо наше претке, да поштујемо традицију, да показујемо да је Србија данас слободна, да је жива, да се ради, да српски народ неће никада да заборави своје претке, оне који су животе давали да ми постојимо, да можемо да будемо у слободној земљи Србији…“
Након поклоњења сенима неумрлих и приснопамјатних див-јунака српских, који су оставили своје животе и кости у туђини, остајући верни свом бојном покличу: „За Краља и Отачаство – С вером у Бога“, често скончавајући у најгорим мукама, услед обољавања од тифуса или под тежином принудног рада, делегација Фондације се упутила пут града Линца, који је дом активне, бројне и врло живе Српске православне црквене заједнице окупљене око храма Светог Василија Острошког Чудотворца.
На жалост, због болести, у овој светињи чланове делегације Фондације није могао дочекати њен домаћин, Високопречасни протојереј-ставрофор Драган Мићић, али су то, уместо њега, учинили и достојно га одменили крстоносни отац прота, који га је замењивао и Часни ђакон Ђорђе Мићић.
Након Свете Литургије, у присуству завидног броја наших сународника из овог аустријског града и парохијана овог светог храма, одржана је још једна промоција другог издања књиге академика Дарка Танасковића „Пусто турско“, о чему смо, већ, извештавали.
