Одбор за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање православног монархизма, недавно је, по благослову Његовог Преосвештенства епископа сирмијског и сремског Г.Г. Василија (Вадића), осмислио и изобразио нови грб древне богоспасајеме Епархије сремске Српске Православне Цркве.
На овом душеполезном, али и захтевном хералдичком задатку сарађивали су господа: инж. грађ. Дамјан Илић и Срећко М. Никитовић, као врсни хералдички уметници поменутог Одбора и Часни ђакон мср Хаџи Ненад М. Јовановић, у својству хералда.
Између осталога, у образложењу предлога грба, између осталога стоји:
„Штит је подељен на три поља. Прво поље је плаво и на себи носи чеону (западну) фасаду саборног храма Светог Николе у Сремским Карловцима, која је изображена до најситнијих детаља, чиме ће се сачувати трајни траг о столовању сремских епископа на овом месту. Храм је златан (у хералдици се злато означава жутом бојом), чиме символизујемо да је Црква (тј. сам овај Храм) земаљска капија Раја, а знамо да се у православној иконографији злато користи, управо, да би символички приказивало преображено рајско стање и вечни живот.
Друго поље штита, носи грб Срема, као логичну и територијалну одредницу јурисдикције ове Епархије. Подвлачимо да је ово поље Срема стилизовано по угледу на грб Срема из чувене Стематографије јерођакона Христофора (Жефаровића) из 1741, коју је он израдио по благослову Његове Светости Патријарха Арсенија IV (Јовановића-Шакабенте), што значи да Српска Православна Црква јесте мајка и овог знамена Срема, те да је он неотуђиви део српског амблематског наслеђа. Управо је на Епархији сремској и на нашој Светој Цркви да буде главни чувар и заштитник наше духовне, културне и историјске баштине.
Треће поље штита је црвено и на себи носи дословни хералдички цитат из истог поља грба Карловачке Митрополије, чији је Епархија сремска не само део, већ и наследник. То је црвено поље, које заједно са првим пољем, које је плаво и доминантном белом (тј. у хералдици – сребрном) бојом другог поља, даје пријатну, али и ненаметљиву алузију на српске националне боје. На средини тог поља је тзв. српски крст, на којем су оцила окренута бридовима у поље, као што је био случај и у најстаријим грбовима Карловачке Митрополије.По важећим хералдичким стандардима за црквену хералдику, држачи овог штита су два анђела. Штит је окруњен архијерејском митром. Иза њега су укрштени литијски крст и архијерејски жезал, а испод њега виси бројаница са златним крстом, што све, по хералдичким прописима, одговара рангу једне Епархије наше Свете Цркве.“
У име Одбора за хералдичке и генеалошке студије и читавог Центра за истраживање православног монархизма, благодаримо Преосвећеном Владики Василију, што нас је удостојио својег благослова и поверења, препоручујући се његовим преосвјашчењејшим молитвама.
Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић
Епископ сирмијски и сремски Василије (Вадић)