Духовни покровитељ

ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО Г.Г. ИРИНЕЈ (ДОБРИЈЕВИЋ) СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ

Његово Преосвештенство је рођен 1955. у Кливленду, Охајо, САД, од оца Ђура и мајке Милице (рођ. Свилар).

Његово основно и средње образовање завршио је у Кливленду, Охајо. Након похађања Кливлендског Института Уметности од 1973. до 1975, студирао је од 1975. до 1979. на Православној Богословској Семинарији Светог Тихона у Јужном Ханану, Пенсилванија, где је дипломирао са академским степеном maxima cum laude. Године 1980, уписао се у Православну Богословску Семинарију Светог Владимира у Крествуду, Њу Јорк и дипломирао 1982. са степеном Master of Divinity са Похвалом за магистарску дисертацију: Епископ Николај Велимировић: Мисија у Америци 1921. Након тога је, 2000. и 2003. године, студирао на Атинском Центру и стекао степене I и II сертификате у савременом грчком језику.

Провео је већину своје каријере у области образовања, предавајући на Лојола Универзитету у Чикагу и на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду. Дуги низ година био је ко-уредник Пута православља, службеног гласила Српске Православне Цркве у САД и Канади.

Његово Високопреосвештенство Митрополит Средњезападноамерички Христофор га је рукоположио у чин ђакона 15. јануара 1994. у Српском Православном Саборном Храму Светог Васкрсења у Чикагу, Илиноис. Замонашен је 18. јануара 1995. у Манастиру Светог Саве у Либертивилу, Илиноис, примивши монашко име Иринеј по Светом Иринеју Епископу Лионском. Након тога, он је рукоположен у чин јеромонаха 27. јануара 1995, на Саборном Храму Светог Саве у Парми, Охајо, САД. Унапређен је у достојанство архимандрита 18. јуна 2006. од стране Његовог Преосвештенства Епископа Тимочког Јустина, члана Светог Архијерејског Синода.

Високопреподобни архимандрит Иринеј је, до његовог избора за Епископа Аустралијско-новозеландског, био саветник Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве за међународне и међуцрквене послове и координатор новоформиране канцеларије Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве за Косово и Метохију у Српској Православној Патријаршији у Београду.

Његово Преосвештенство је, такође, био одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве, извршни директор Канцеларије за спољне послове Српске Православне Цркве у САД и Канади са седиштем у Вашингтону, ко-председаник Православног саветодавног одбора Националног савета цркава Христа у Вашингтону; био је члан правне радне групе Националног савета цркава Христа за животну средину (NCCC Eco-Justice) и служио у Управном одбору Међународне православне хришћанске добротворне организације (IOCC), Извршном савету Конференције религија за мир Сједињених Америчких Држава (USCRP), Конференцији европских цркава (CEC-KEK), Конгресу српског уједињења, Саветодавном савету градоначелника Чикага за питања имиграната и избеглица и Комисија за људска права Чикага…

Важно је нагласити да Епископ Иринеј представља Српску Православну Цркву у Централном комитету Светског савета цркава (WCC), члан је Одбора за Јасеновац и Сталног мисијског одбора Светог Архијерејског Синода; Саветодавног савета задужбине Његош за српске студије на Универзитету Колумбија, Уређивачког одбора Теслиног меморијалног друштва и Комуникационог комитета Управног одбора Семинарије Светог Владимира, члан je Српскo-америчког центра у Београду и почасни члан Управног одбора ZOE за живот!

На основу одлуке Светог Архијерејског Сабора од 26. маја 2006, Високопреподобни архимандрит Иринеј (Добријевић), саветник Светог Архијерејског Синода, изабран је за Епископа Епархије Аустралијско-новозеландске. Хиротонисан је 15. јула 2006. у храму Светог Архангела Михаила у Београду, рукама Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског, Митрополит Црногорско-приморског, Зетско-брдског и Скендеријског и Егзарха Свештеног Трона Пећког. Г.Г. Амфилохија, заједно са још шеснаест епископа. Устоличен је 21. октобра 2006. у Про-саборној цркви Светог Саве у Еланора Хајтс, Нови Јужни Велс од стране Његовог Преосвештенства Епископа Хризостома Бихаћко-петровачког, члана Светог Архијерејског Синода, као Епископ Српске Православне Епархије Аустралијско-новозеландске, са седиштем у Сиднеју. Сутрадан, 22. октобар 2006, Његово Преосвештенство је представљен као Епископ-администратор Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Новограчаничке Митрополије у Манастиру Светог Саве у Валаруу, Нови Јужни Велс. Дакле, званично је титулисан: Његовим Преосвештенством Српским Православним Епископом Аустралијско-новозеландским и Епископом-администратором Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије Новограчаничке. Након прихватања новог Устава Епархије, у 2011, он је званично титулисан као: Његово Преосвештенство Српски Православни Епископ Митрополије Аустралијско-новозеландске.

Узимајући у обзир његове значајне дипломатске заслуге, поред свега осталог, од стране чланова Светог Архијерејског Сабора, маја 2016, је одлучено да му буде поверена богоспасајема Епархија Источноамеричка са седиштем у Њу Јорку. Његово Преосвештенство је устоличен у Трон Епископа Источноамеричких 1. октобра 2016, од стране Његовог Преосвештенства Г.Г. Лонгина, Епископа Новограчаничко-средњезападноамеричког у Саборном Храму Свете Тројице у Питсбургу.

Осим што је духовни покровитељ Центра за Истраживање Православног Монархизма, Његово Преосвештенство је покровитељ Друштва српских грбоносаца „Милош Обилић“ и Спомен-фондације Принца Томислава у Београду, а био је и заштитник и духовни саветник Реда Орла Грузије и Бешавне Доламе Господа нашег Исуса Христа за Аустралију и Нови Зеланд.

Међу његовим бројним признањима, посебно за његов примеран рад на побољшању односа између српске Државе и Срба у дијаспори, и за свој рад на унапређењу односа између Цркве и Државе, 2005, награђен је Орденом Вука Караџић III Степена од стране Њ.Е. Светозара Маровића, председника Државне Заједнице Србије и Црне Горе, а 2008. наградом за заслуге Мајор Фелдман Адвокатске коморе Србије, као и Великим Крстом Реда Орла Грузије и Бешавне Доламе Господа нашег Исуса Христа, одликовањем Сенатора Великог Знамена Реда Свете Краљице Тамар, Императорским Орденом Свете Ане – Другог Степена, Медаљом за Заслуге Краљевском Дому Грузије итд.