Историјат

Милошћу Божјом, а као остварење замисли мученички пострадалог господина Небојше М. Крстића, настао је Центар за истраживање православног монархизма.

Небојша М. Крстић

Рад на осмишљавању Центра за истраживање православног монархизма блаженопочивши Небојша М. Крстић је започео почетком 2001. године Господње. Већ тада су постављени организациони темељи овог Удружења, а успостављен је и његов први одбор – Одбор за хералдичке и генеалошке студије. За председника овог Одбора именован је Часни отац Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, а убрзо је отпочело и образовање осталих студијских и територијалних одбора.

Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић

Прво представљање Центра за истраживање православног монархизма било је на трибини „Шта је православни монархизам“, приређеној у свечаној сали Скупштине царствујушчег града Ниша, 22. јуна (5. јула) 2001. године Господње. Том приликом су основне поставке рада и идеје Центра предочили управо г-дин Небојша М. Крстић и Часни отац Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић. Ово се узима као почетак наше јавне делатности и рада на обнављању здравог српског друштва.

Међутим, нерасветљеном и трагичном погибијом покретача Центра, г-дина Небојше М. Крстића (о Ваведењу Пресвете Богородице 2001. године Господње), на неко време је заустављено уобличавање и устројавање Удружења. Но, упркос свему, пронашли смо снаге да наставимо свој рад.

Пре свега, било је неопходно да се наш рад правно уобличи и озваничи. Регистрацији је предходило заседање Скупштине оснивача и Оснивачка седница, 15. (28.) фебруара 2002. године, када је усвојен и Статут Центра за истраживање православног монархизма.

Јереј Бошко Р. Маринков

По хијерархијскоме принципу, после мученичког пострадања г-дина Небојше М. Крстића, за директора Центра именован је Часни отац Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, за заменика директора – г-дин Срећко В. Ђорђевић, а за секретара Пречасни Јереј отац Бошко Р. Маринков. Од 21. маја (3. јуна) 2008. године, службу директора обавља Пречасни Јереј отац Бошко Р. Маринков, а секретара – Пречасни Протонамесник отац Немања С. Мрђеновић. Од 25. септембра (8. октобра) 2012. године, пак, дужност директора обавља Пречасни Протонамесник отац Немања С. Мрђеновић, а дужност секретара је обављао вероучитељ Владимир Р. Рајић.

Протонамесник Немања С. Мрђеновић

Од 15. (28.) јула 2013. године Господње, на дужност заменика директора Центра је именован Часни отац Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић. На Сабору Центра за истраживање православног монархизма, одржаном о Константиновдану, 21. маја (3. јуна) 2016. године Господње, на дужност директора поново је именован Часни отац Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, на дужност заменика директора – Пречасни Протонамесник отац Немања С. Мрђеновић, а на дужност секретара – г-дин Ненад Лукић.

О Крсној Слави и двадесетогодишњици Центра, 21. маја (3. јуна) 2021. године Господње, изабрано је ново руководство, при чему се дужности директора прихватио дипломирани историчар г-дин Бојан М. Митић, на дужности заменика директора је остао Пречасни Протонамесник отац Немања С. Мрђеновић, док је на дужност секретара распоређен Часни ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић.

Центар за истраживање православнога монархизма је уписан у Регистар удружења, друштвених организација и политичких организација, Решењем број 3/1 – 351/6 – 2002 – 07, Министарства правде СРЈ, које је потписао Помоћник министра г-дин Звонимир Томовић, 3. (16.) маја 2002. године Господње. Центар је од 11. (24.) новембра 2005. до 29. априла (12. маја) 2016. године Господње, деловао под Високим Покровитељством Његовог Краљевског Височанства Кнеза Александра Павловог Карађорђевића од Србије и Југославије. Такође, од 14. (27.) марта 2008. године Господње је и члан Међународне Монархистичке Конференције.

Епископ Иринеј (Добријевић)

Милошћу Божијом, на дан Светог Атанасија Великог, 2. (15.) маја 2012. године Господње, Центар је получио и Духовно Покровитељство Његовог Преосвештенства Г.Г. Иринеја (Добријевића), Српског Православног Епископа Митрополије Аустралијско-новозеландске.

Центар је, за свој рад, награђиван различитим признањима, од којих нарочито издвајамо Орден Светог цара Константина, којим га је, 11. (24.) децембра 2013. године Господње, на предлог Његовог Преосвештенства Г.Г. Иринеја (Добријевића) и уз сагласност Његове Светости Г.Г. Иринеја, Архиепископа Пећског, Митрополита Београдско-карловачког и Патријарха Српског, одликовао Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве. Такође, чини нам се вредним помена да је Центар одликован и престижном Златном медаљом Војводе Живојина Мишића од стране реномираног Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године и да је награђен бројим другим признањима и захвалницама.

Бојан М. Митић

Од момента званичне регистрације почиње још делотворнији рад путем одржавања трибина, објављивања књига, објављивања наших истраживања у штампи, гостовања на електронским медијима, осмишљавања бројних хералдичких знамења, а све у циљу истицања веродостојних вредности српског народа, оличених у саборној, народној и православној Краљевини. Уосталом, горе наведено ми и схватамо као превасходни разлог и задатак нашег рада.

Овако схваћен, наш задатак настојимо да остварујемо: образовањем студијских одбора и радних група (из области богословља, историографије, хералдике, генеалогије, права, философије, књижевности, уметности…); приређивањем трибина, расправа и саветовања; објављивањем издања непрофитног карактера и сл. Осим наведеног, наше залагање за обнову здравог српског друштва испољавамо и радом на хуманитарном пољу, као и у домену борбе против болести зависности и сл.

Из реченог излази да ми циљеве оваквог нашега рада видимо као: промовисање, сведочење и афирмисање православних монархистичких и предањских српских вредности; залагање за обнову православне монархије, као изворног облика српске државности; истраживачки рад из области богословља, историографије, хералдике, права, философије и сродних наука и залагање за примену истраживачких достигнућа Центра, на начин на који то може да допринесе духовној, народној и културној обнови српског народа.

Надамо се и тежимо братској и плодној сарадњи са свим сродним организацијама у Отачаству и ван њега, као и са истакнутим појединцима који деле наша уверења и тежње.У том смислу, радујемо се сваком новом саборцу и свима добронамерно пружамо руку.