Одбор за државотворне и правне студије

Циљеви и задаци

Као што нас својом вертикалом упућује на дужност непрестаног подвижничког успињања ка Богу Живоме и Истинитоме, тако нас и својом хоризонталом часни Крст Господњи, упућује на дужност делотворне љубави према ближњем. Један од облика конкретизације хришћанског активизма дужносно укорењеног у једној од две највеће заповести Господње а симболички израженог у хоризонтали часнога Крста, јесте и размишљање и деловање са друштвено-политичког становишта. Оваква дужност происходи из чињенице да Бог ствара човека у конкретној заједници у којој је он дужан делатно потврдити сопствену боголикост. 

Таква дужност посебно је постављена пред оне православне Хришћане, који припадају претежно и традиционалнио православним народима, јер такви народи чак и у савременим условима потпуне или делимичне окупираности и сопствене духовне, етичке и културне слуђености и дезорјентисаности, константно се налазе на удару савремених антихристових претеча, управо због своје барем потенцијалне и традиционалне верности Господу Исусу Христу.

Гледано кроз призму људске савести као гласа Божијег у човеку, као и кроз призму хришћанске етике укорњењене у Божијем закону, очигледна је потпуна деструктивност како – духовних, моралних и културних тако и политичких израза духа времена. Јасно је дакле, да је њихово разобличавање дужност свакога ко са хришћанског становишта посматра политичка збивања. Но хришћански приступ, не може се и не сме свести само на критику постојећег система, већ мора понудити и алтернативу у складу са превасходно стваралачком градитељском и преображавајућом природом јеванђелске науке без обзира на то колико је идеал православног државоустројства удаљен и нереалан са становишта постојећег стања. Хришћанин је дужан да сведочи исправно, а што је човеку немогуће, Богу је могуће. Уостаом, главни циљ сваког хришћанскох друштвеног активизма је исти као и циљ личног духовног подвизавања, а то је спасење душе то јест обезбеђење бивствовања на духовној разини постојања у Царству Небескоме.

Поменута православна политичка алтернатива нужно се базира на предањској светоотачкој баштини, са својим многобројним али усклађеним контурама, од теоријских и практичних утемељења начела симфоније Цркве и државе из кодификације Светога Цара Јустинијана или сличне делатности Светог Фотија Цариградског па до Светога Саве Србског и његовог Законоправила, Светога Јосифа Волоцког и његове философије православног руског самодржавља или новијих духовника-идеолога попут: Светога Филарета Московског, Светог Јована Кронштатског, Светог Николаја Србског, па до наших савременика попут недавно упокојених епископа Данила (Крстића) Будимског и митрополита Јована (Сничева) Петрогрдског. Такође, неизоставни део православне политичко-теоријске баштине представља и детаљније образлагање ових питања, које срећемо у делима православних политичких мислилаца и идеолога попут: Ивана Иљина, Константина Леонтјева, Лава Тихоморова у Русији или код нас: Димитрија Љотића, Милосава Васиљевића, Марка Марковића и других па међу њима и оснивача ЦИПМ-а Небојше Крстића. Хришћански политички покрети из прошлости попут Љотићевог ЗбораСавеза руског народа, или Кодреануове Легије Светог архангела Михајла, у многоме су неминован узор свима који имају призив ревновања на плану хришћанског државотворства.

Отуда је циљ и задатак Одбора за политичку теорију ЦИПМ-а, сведочење о могућности и методама обнаваљња, пре свега србског државно-народног дома на светосавским темељима, у виду теоријских анализа историје, претеча и могућности практичне примене начела православне сталешке, монархије чији су саставни чиниоци: симфонија Цркве и државе, органска мисао, домаћински поредак, стратократија, социјална правда и истинска национална држава усаглашена са потребама и исконским животним законима матичног србског народа. Насупрот мондијалистичкој квазимонархији протестантског типа, која би била испостава светске закулисе и чија је идеја у данашњем времену једини «дозвољени» облик монархизма, Одбор за политичку теорију ЦИПМ-а препознаје православну сталешку монархију као систем власти, који је заснован на светосавској и општеправославној државоправној и политичкој традицији.

СА ВЕРОМ У БОГА, ЗА КРАЉА И ОТАЧАСТВО!

У Београду

О Светоме Апостолу и Јеванђелисти Матеју
16.(29.) новембар 2006. године Господње

ЦЕНТАР ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ
ПРАВОСЛАВНОГА МОНАРХИЗМА

Марко Б. Димитријевић
(председник)