Одбор за културу
Зашто одбор за културу?
Бити културан и некултуран не значи бити лепо васпитан и лоше васпитан. Напротив, разлика је много, много већа. Посматрајући човека као психофизичко биће, ова разлика, рекло би се, добија на својој пуноти.
Наиме, културан човек подразумева духовно-биолошки здравог, животно способног, врхунски васпитаног и потпуно образованог православног Србина и Србкињу. Здраворазумну и потпуно свесну личност, која схвата свој позив и призив.
Правдајући се модерним трендовима, „уметници“ блуд желе приказати светском потребом, лаж животним прегнућем, а сваку врлину старомодном, или, како рекоше – „анахроном“.
Нажалост, сведоци смо културног посрнућа, које се манифестује у свим сферама народног живота. Тако, данас, без имало срама, разни морално-интелектуални инвалиди, кроз своје „песме“ ходају „са шестаром забоденим у главу“, кроз перформансе постају убице Патријарха, а изфрустриране „уметнице“ показују своје нимало занимљиво тело, које, у поређењу са телом васпитане и задовољне србске жене изгледа, најблаже речено – смешно.
Даље, опстају сликари и сликарке, које своје незадовољство и перверзну изопаченост ума преносе на платно умишљајући да стварају, а у ствари само разарају недужне мушкарце и жене…
Крадљивци дресова врхунских спортиста, лоше ткаље и везиље, водитељи или се бар тако називају – ужас! „Плач и шкргут зуба“!
А, народ? Где нам је нестао тај Богољубиви строј, који је знао препознати кукољ у њиви својој?
Где нам је тај Теофил, који је на свом Имању домаћин био вековима?
Тако, данас метастазирана анти-култура, која се пројављује под разним видовима „уметничке слободе“, напросто провоцира формирање једног снажног културно-уметничког блока, који ће сабирати лепо васпитане и у вери утврђене Србе и Србкиње.
Одбор за културу Центра за истраживање православнога монархизма није, нити ће икада бити паразитска секција у којој ће периодично мудровати набеђени стихотворци, сликари, иконописци и сви они нечим од Бога надарени.
Напротив, Одбор мора стајати непоколебиво на последњем бедему одбране србског културног наслеђа, а културно наслеђе није само лист хартије, који бледи и нестаје.
Оно је свака изговорена и записана реч Светих Предака, свака испричана прича и бајка честитих мајки, свака Икона Света и слика лепа и свако зрно мудрости Христољубивих слугу Господњих.
Благодаримо Господу што и у овим тешким временима надахњује и охрабрује многе Србе и Србкиње спремне да, кроз разне видове културног прегнућа, сведоче призив и позив србског народа.
Одбор за културу, покушаће, уз Божију помоћ, да сабере расуто, охрабри уплакано, уздигне понижено и обрадује тужно.
Стога, позивамо све Србе и Србкиње да писаном речју, сликом, иконом, причом и својим присуством учествују у прегнућу саборном и раду Богу угодном.
СА ВЕРОМ У БОГА, ЗА КРАЉА И ОТАЧАСТВО!
У Београду
О Светој мученици Татијани и Светој икони Пресвете Богородице Млекопитателнице
12. (25.) јануара 2006. године Господње
ЦЕНТАР ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ ПРАВОСЛАВНОГА МОНАРХИЗМА
Одбор за културу
Бошко Р. Маринков
(председник)