Раде Павловић

Први хералдички уметник Одбора за хералдичке и генеалошке студије и Сарадник Одбора за културу, Центра за истраживање Православога Монархизма, Иконописац Раде Павловић, рођен је у Београду 19. новембра (2. децембра) 1973. Господње, од оца + Милосава и мајке Верице.

Потомак је старе жарковачке фамилије Павловић, чија је Крсна Слава (по Промислу Господњем) управо Свети Апостол и Јеванђелиста Лука, Протоиконограф и Заштитник веродостојних Православних уметника, међу које, свакако, спада и Раде Павловић. Праунук је Милана Павловића, српскога ратника – Солунца (из победоносне српске Краљевске коњице) и унук Радомира Павловића, српскога мученика из Другога светскога рата – млађанога шумадијскога Четника, страдалога по окончању ратних дејстава у комунистичким масовним стрељањима у беспутним босанским гудурама.

Иконописом се бави од 1998. године Господње. Од 20. октобра (2. новембра) 2001. године Господње иконопише са благословом +Његове Светости Архиепископа Пећскога, Митрополита Београдско-карловачкога и Патријарха Српскога Г.Г. Павла. У оквиру своје Иконописне радионице “Павловић“, до сада је остварио преко три стотине икона изванреднога квалитета и разних формата.

Без и мало претеривања се може посведочити да радови Рада М. Павловића спадају у сам врх савременог српског иконописа!

Није, стога, случајно да је г-дин Павловић, 2006. године Господње, од стране Његовога Краљевскога Височанства Кнеза Александра Павловога Карађорђевића од Србије и Југославије, именован и за хералдичкога уметника Кнежевске Лозе Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића.

Његови многобројни радови се налазе широм нашега Отачаства и света, тако да су његове иконе стигле и до: Канаде, Аустралије, Аргентине, Америке, Словеније и тд. Међу његове значајније радове спадају:

• Целивајуће иконе Господа и Пресвете Богородице, у Храму Светога Вазнесења Господњега у Жаркову.
• Иконе за полијелеј Храма Светога Ђорђа у Сокоцу.
• Првобитни иконостас Храма Светога Апостола и Јеванђелисте Луке у Кошутњаку.
• Иконостас за обновљени Храм Светог Ђорђа у Љешевићима код Котора (Грбаљ).
• Иконостас за обновљени Храм Сабора Светих Апостола у Буђеву код Сјенице.
• Иконостас за обновљени Храм Светог Николе на Грбљу.
• Житејна икона Нерукотвореног Образа Господњег за истоимени Храм у Зуцу.
• Портрет Његовога Преосвештенства Г.Г. Иринеја Епископа Митрополије Аустралијско-новозеландске, у техници уља на платну.
• Иконе Пресвете Богородице и Светих новојављених мученика Лезвоских Рафаила, Николаја и Ирине, за Манастир Фенек.
• Иконе Светог Архиепископа Данила Српског и Светих Архиђакона Стефана, Светог Данила Српског и Светог Краља Милутина, за Олтар Манастира Бањска.
• Икона Светог Симеона Мироточивог за Манастир Подмаине.
• Икона Светог Цара Константина, за поклон Његовоме Преосвештенству Г.Г. Андреју Епископу Аустријско-швајцарскоме.
• Грб Митрополије Аустралијско-новозеландске, у иконографској техници…

Бави се и рестаурацијом икона у чему се нарочито истакао радећи на рестаурацији и позлати иконостаса и осталога мобилијара Цркве Ружице на Калемегдану. Упоредо са иконописом бави се и сликарством где такође остварује значајне резултате. Аутор је и преко стотину уља на платну ванреднога квалитета (портрети, пејсажи, мртве природе…), а бави се и уметничком фотографијом.

Као Први хералдички уметник Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православога Монархизма, Раде Павловић је остварио неке веома запажене хералдичке радове. Ове радове је остваривао махом у древној иконографској техници јајчане темпере, а поједине и у електронскоме виду. Спецификум рада овога хералдичкога уметника је у томе да је поједине своје хералдичке радове радио сасвим у маниру Православнога иконописа, тј. на дасци и са уобичајеном позлатом. Све своје грбове је остваривао у сарадњи са Часним оцем ђаконом Хаџи Ненадом М. Јовановићем, као хералдичарем Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма.

На овај начин, први је остварен управо грб Центра за истраживање Православнога Монархизма /погледајте: овде/, а након тога и грбови: Српске Православне Митрополије Аустралијско-новозеландске /погледајте: овде/; Његовога Краљевскога Височанства Кнеза Александра Павловога Карађорђевића од Србије и Југославије /погледајте: овде/;Општине Штрпце /погледајте: овде/; Општине Босилеград /предлог/ /погледајте: овде/; Месне Заједнице Војвода Степа /погледајте: овде/; Месне Заједнице Шангај /погледајте: овде/; Иконографске радионице “Павловић“ /погледајте: овде/; Отачаственога покрета Образ /погледајте: овде/; братства Батуран /погледајте: овде/; фамилије Јовановића-Ђаковаца-Попова /погледајте: овде/; породице Маринков /погледајте: овде/; породице Милетић /погледајте: овде/… Осим тога, радио је и на више застава, као што су оне: Општине Босилеград /предлог/ /погледајте: овде/ и Центра за истраживање Православнога Монархизма /погледајте: овде/, као и на хералдичким беџевима: Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православога Монархизма /погледајте: овде/ и Ненада М. Јовановића /погледајте: овде/.

Значајно је истаћи да су поједина од наведених хералдичких остварења Рада Павловића получила Архијерејске благослове надлежних Епископа: Његовога Високопреосвештенства Митрополита Црногорско-брдскога и Скендеријскога и Егзарха Свештенога Трона Пећскога, Г.Г. проф. Dr. Амфилохија (Радовића) /погледајте: овде/; Његовога Преосвештенства Епископа Новосадско-бачкога
Г.Г. проф. Dr. Иринеја (Буловића) /погледајте: овде/; Његовога Преосвештенства Епископа Жичкога Г.Г. Хрисостома; Његовога Преосвештенства Епископа Банатскога Г.Г. Никанора и Његовога Преосвештенства Епископа Митрополије Аустралијско-новозеландске Г.Г. Иринеја.

Раде Павловић је oжењен Верицом (рођ. Симов) и има сина Андреја и ћерку Катарину.