Високи покровитељ

ЊЕГОВО КРАЉЕВСКО ВИСОЧАНСТВО КНЕЗ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ OД СРБИЈЕ И ЈУГОСЛАВИЈЕ (Високи Покровитељ 2005-2016)

Доајен Краљевског Дома, Његово Краљевско Височанство Кнез Александар Павлов Карађорђевић од Србије и Југославије био је први Високи Покровитељ Центра за истраживање православног монархизма и то током непуних једанаест година!

Његово Височанство је рођен 13. августа 1924. године у Вајтлоџу (Велика Британија).

По мајчином родослову, Његово Краљевско Височанство Кнез Александар је од руске светородне царске лозе Романова, грчких и данских краљева и кнежева: баба му је Њено Царско Височанство Јелена Владимировна, Велика Кнегиња Русије, а прабаба Њено Царско Височанство Велика Кнегиња Русије Олга Константиновна. Деда по мајци, Његово Краљевско Височанство Кнез Николаос од Грчке и Данске је био трећи син Кнеза Вилхелма од Данске, Његовог Величанства грчког Краља Јоргоса I.

Прецизније, Његово Височанство Кнез Александар Павлов Карађорђевић је син-првенац Његовога Краљевскога Височанства Кнеза-Намесника Павла Карађорђевића и Њенога Краљевскога Височанства Принцезе Олге Олденбург од Грчке и Данске.

Унук је Његовога Краљевскога Височанства Кнеза Арсена Карађорђевића (млађег брата Његовога Величанства Краља Петра I Ослободиоца), Кнегиње Ауроре Павловне Демидове од Сан Доната, Његовога Краљевскога Височанства Принца Николаоса Олданбурга од Данске и Грчке и Њенога Царскога Височанства Велике Кнегиње Елене Владимировне Романове од Русије.

Праунук је Његове Светлости Кнеза Александра I Карађорђевића од Србије, Кнегиње Персиде Ненадовић, Кнеза Павела Демидова од Сан Доната, Кнегиње Елене Трубецке, Његовог Величанства Краља Јоргоса I Олденбурга од Грчке, Њеног Царског Височанства Велике Кнегиње Олге Константиновне Романове од Русије, Његовог Царског Височанства Великога Кнеза Владимира Романова од Русије и Њеног Краљевског Височанства Принцезе Марије од Макленбург-Шверина.

Такође, Његово Височанство је чукунунук Врховног Вожда и Команданта Српског Великог Војводе Ђорђа Петровића – Карађорђа, Јелене Јовановић (кћери Обор-кнеза Николе Јовановића од Маслошева), Војводе Јеврема Ненадовића (сина Кнеза и Војводе Јакова Ненадовића), Јованке Миловановић (кћери Војводе Младена Миловановића), Грофа Павела Демидова од Сан Доната (сина Грофа Николаја Демидова од Сан Доната и Грофице Јелисавете Строганове), Његовог Величанства Краља Кристијана IX од Данске (сина Војводе Вилхелма од Холштајн-Зонденбург-Гликсбурга), Њеног Краљевског Височанства Принцезе Луизе од Хесе-Касела (кћери Ландграфа Вилхелма од Хесе-Касела), Његовог Величанства Цара Александра II Романова од Русије (сина Његовог Величанства Цара Николаја I Романова од Русије и Њеног Краљевског Височанства Принцезе Александре (Карлоте) Хоенцолерн од Пруске), Велике Војвоткиње Марије од Хесена (кћери Великог Војводе Луса II од Хесена) итд…

Његово Краљевско Височанство Кнез Александар Карађорђевић, према породичном правилнику Краљевског Дома из 1930. године, носи титулу Кнеза од Југославије.

Студираo је у Колеџу Итон (Енглеска).

После преврата 27. марта 1941. године, са породицом одлази у изгнанство у Грчку, а затим у Египат, Кенију…

У Другом светском рату је учествовао као пилот-добровољац Краљевског ваздухопловства Велике Британије.

После рата је био пилот цивилног ваздухопловства (6.000 сати летења), руководилац у више предузећа, председник једне међународне авио-компаније и живео у Паризу.

Био је носилац великога броја одликовања: Орден Карађорђеве Звезде I Реда, Орден Белога Орла I Реда, Орден Југословенске Круне I Реда, Орден Светога Саве I Реда, Витез Реда Анунзиате, Велика Огрлица Реда Орла Грузије и Бешавне Доламе Господа нашега Исуса Христа, Краљевски Компанион Бисерне Огрлице Краљевског и Хашемитског Реда Бисера…

Из два брака има петоро деце: четири сина и ћерку.

Са Њеним Краљевским Височанством Принцезом Маријом-Пијом од Савоје (кћерком Његовога Величанства Краља Умберта II Савоје од Италије и Њеног Краљевског Височанства Принцезе Марије Јозефе Сакс-Кобург од Белгије; унуком Његовога Величанства Краља Виктора-Емануела III Савоје од Италије и Њеног Краљевског Височанства Принцезе Јелене Петровић-Његош од Црне Горе и праунуком Његовог Величанства Краља Николе I Петровића-Његоша од Црне Горе и Милене Вукотић…) има синове Њихова Краљевска Височанства Кнежеве Димитрија, Михаила и Сергеја и ћерку Кнегињу Јелену. Овим је, дакле, Кнез Александар наш Краљевски Дом ородио и са: Краљевским Домом Орлеана од Француске, Краљевским Домом Хабсбурга и Бурбона од Шпаније, Царским и Краљевским Домом Хабсбурга од Аустро-Угарске, Краљевским Домом Сакс-Кобурга и Готе од Белгије, Грофовима од Бурбон-Соасона, Принчевима од Модене, Принчевима од Хесен-Рајнфелс-Ротенбурга, Принчевима од Хабсбург-Лорене, Принчевима од Саксоније и Курландије, Принчевима од Хабсбург-Тоскане, Принчевима од Савоје-Ђенове и др…

Са својом другом супругом, Њеним Краљевским Височанством Принцезом Варваром од Лихтенштајна (кћерком Принца Јоханеса од Лихтенштајна и Грофице Каролине од Лидебур-Вихелна), има сина, Његово Краљевско Височанство Кнеза Душана Карађорђевића, који је, дакле, осим што је директни потомак владајућих и суверених Принчева Лихтенштајна, уједно и потомак Принчева од Фирстенберг-Вајтре, Грофова Потоцких, Грофова Андрашија од Чик-Сентмихаља и Красне Хорке и др…

Његово Краљевско Височанство Кнез Александар Павлов Карађорђевић је крштени кум Његовога Краљевскога Височанства Принца-Наследника Петра Карађорђевића.

Његово Краљевско Височанство је био и подпредседник Управног одбора Епархије западноевропске Српске Православне Цркве, почасни пилот Војске Србије и покровитељ Центра за истраживање православног монархизма.

Блаженопочивши Кнез Александар био је први Високи покровитељ Центра од 11. (24.) новембра 2005. године Господње, па све до његовог упокојења, 29. априла (12. маја) 2016. године Господње.