Последњег дана месеца августа 2022, делегација Фондације „Вожд Ђорђе Стратимировић“, Одбора за повратак посмртних остатака вожда Ђорђа Стратимировића у Отаџбину и Центра за истраживање православног монархизма, коју су чинила Њихова Благородија Иван, Ђорђе и Милош Племенити Витези Стратимировићи од Кулпина и Часни ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, ходочастила је у велику и знамениту српску средњовековну светињу манастир Бешка – Брезовица, на истомименом маленом и бајковитом острву на прелепом Скадарском језеру у Српској Спарти.
Овај предивни и древни српски манастир из XIV века има два храма. Старији је посвећен Светом Георгију и задужбина је Ђурађа II Страцимировића-Балшића, благоверног и самодржавног Господара Зете и Приморја и Кнеза Хвара и Корчуле, који се, по стародревном породичном предању породице Стратимировића од Кулпина, сматра њиховим директним претком. Други и већи манастирски храм посвећен је Благовестима и задужбина је његове супруге Јелене, кћери Светог великомученика Великог Кнеза Стефана Лазара Хребељановића Косовског, чије мошти су похрањене у овој светињи.
По благослову Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског, зетско-брдског и скендеријског и Егзарха Свештеног Трона пећског Г.Г. Јоаникија, приликом ове молитвене посете и ходочашћа, поменута господа су спровела и свечаност инвеституре и одликовања Крстом вожда Ђорђа Стратимировића, који је установљен са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Г.Г. Василија.
Овом приликом, у присуству целокупног четрнаесточланог Сестринства ове Свештене Обитељи, као и гостију из Црне Горе, Србије, Русије и Италије, овим високим признањем је одликована Високопреподобна Игуманија Фотина (Хасл), настојатељица Манастира Бешка – Брезовица, која је најзаслужнија за обнову и процват ове, некада сасвим запуштене и потпуно напуштене, древне српске и православне светиње. Она себе и своју безграничну веру и љубав, марљиво и нештедимице, уграђује у ову светињу, задужбину древних предака данашњих Стратимировића од Кулпина, а у славу Божију, Мајке Божије и Светога Георгија, чиме се показала и више него достојном овог високог и реномираног признања.
