Врховни војни командант Српске Војводине и први председник Главног одбора народа српског, тј. прве Владе Војводине Србије и Тамишког Баната (1848–1849), вожд и ђенерал-мајор Ђорђе витез Стратимировић од Кулпина (Нови Сад, 1822. – †Беч, 1908), добио је споменик у Сремским Карловцима.
Речени споменик вожда Стратимировића, дело вајара г-дина Дејана Здравковића, по благослову надлежног архијереја, постављен у порти цркве Светих првоврховних апостола Петра и Павла, откривен је и освештан 17. (30.) јуна 2022, од стране Његовог Преосвештенства епископа сремског Г.Г. Василија и Његовог Преосвештенства епископа осечко-пољског и барањског Г.Г. Херувима, уз саслужење свештенства Епархије сремске.
Осим што су у овој торжественој свечаности учешћа узели високи представници Српске Православне Цркве, Војске Србије, као и државних и локалних власти Србије и Војводине, посебно је лепо и значајно да су учешћа узели и истакнути представници српског јавног и политичког живота из Републике Српске, Северне Македоније, Црне Горе и данашње Хрватске. Чињеница да поменути политички званичници долазе из различиих српских заветних завичаја, али и из различитих и разнородних политичких групација, сведочи о својеврсном тињајућем нуклеусу српске саборности, на коју нас позива Света Црква, али и пример живота и рада човека, који их је све заједно задужио и окупио под сеном свог новог споменика.
У том смислу, између осталих, ту су се нашли и градоначелници Суботице и Сремских Карловаца, али и: г-дин Мирослав Тричковић, одборник у Скупштини Општине Куманово у Северној Македонији и представници града Бијељине у Републици Српској, док су из српске Црне Горе, између осталих, својим присуством, овај свечани чин увеличали и: г-дин Гојко Раичевић, уредник медијске куће ИН4С и г-дин Миодраг Вујовић, оснивач издавачке куће Принцип Press и издавач часописа Србија – национална ревија и др.
Овиме је одато не само дужно поштовање и благодарност, већ је и посведочено вечно сећање на једног великог српског див-јунака, који је данас и једна од повесних икона онога што се у последње време, у дневнополитичкиом српском наративу, често назива „српским светом“, док је, заправо, ту реч само о Србији по мери Србина и по мери правде и истине Божије.
Након освећења споменика, током церемоније његовог откривања и пригодног и непретециозног програма, присутном верном народу су се обратили: Преосвећени владика Херувим; Његово Високоблагородије доц. др Ђорђе И. витез Стратимировић од Кулпина, чукунунук вожда Ђорђа; г-дин академик Дарко Танасковић; г-дин Стефан Кркобабић, потпредседник Народне Скупштине Србије и г-дин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, док је испред Организационог одбора за подизање споменика, програм водио г-дин Александар Ђурђев.
Као члан поменутог Организационог одбора, овој торжественој свечаности је, у име Центра за истраживање православног монархизма, присутвовао и његов секретар, Часни ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић. Наиме, Центар и његова богољубива и отачаствољубива делатност оставили су дискретног, али и неизбрисивог трага на овом прелепом споменику, чиме ће и за будућа српска поколења бити остављено трајно сведочанство о вредностима за које се залаже и неодустајно бори. Центар се тиме придружио овој племенитој иницијативи, будући свестан неопходности гајења културе сећања, посебно на личности и државотворне прегаоце, какав је био и вожд и ђенерал-мајор Ђорђе витез Стратимировић од Кулпина, као једна од ретких српских повесних личности највишег ранга и значаја, за коју се може рећи да је спадао у ред најближих сарадника владара из све три српске нововековне краљевске династије.
Пре свега, на самој скулптури, на полеђини штита са грбом Српске Војводине, којег својом јуначким десницом придржава вожд Стратимировић, изображен је грб Центра за развој Шајкашке (као иницијатора постављања овог спомника), којег је осмислио ђакон Ненад, а изобразио наш врсни хералдички уметник г-дин инж. грађ. Дамјан Д. Илић. Исти тај грб је изгравиран и на источној страни постамента овог споменика, док је на јужној страни постамента изгравиран псевдохералдички лого, на којем је радио наш вредни сарадник и врсни хералдички уметник г-дин Срећко М. Никитовић.
Поред тога, поменута два символа су изображена и на рукописној калиграфској пергаментној Повељи и њеном воштаном печату, којим је, по древном обичају, иста запечаћена, пре него што је уграђена у темеље овог споменика, а за коју је текст саставио, такође, секретар нашег Центра, који је саставио и уобичајене пригодне натписе, који су изгравирани на самом постаменту споменика.
Повесној свечаности, о којој је реч, дужну пажњу су поклонили бројни српски штампани и електронски медији.
