О Покрову Пресвете Богородице, 1. (14.) октобра 2022. чланови делегације Фондације „Вожд Ђорђе Стратимировић“ отпочели су своју вишедневну посету Бечу, где су имали више интересантних и важних активности. Удела у овом подухвату је имао и наш Центар, будући да су речену делегацију сачињавали: Њихова Благородија проф. Иван Витез Стратимировић од Кулпина, председник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912–1920. године и Удружења грађана „Култура ћирилице“ и његов син, доц. др Ђорђе Витез Стратимировић од Кулпина, председник Фондације „Вожд Ђорђе Стратимировић“, као и: академик Дарко Танасковић, непоновљиви и чувени професор емеритус Филолошког факултета Университета у Београду и доајен и легенда српске дипломатије; г-дин Горан Миленковић, помоћник министра за бригу о селу у Влади Србије; г-дин Александар О. Ђурђев, народни посланик у Скупштини Покрајине Војводине; ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, секретар Центра за истраживање православног монархизма; г-дин Данијел Кулачин, председник Центра за развој Шајкашке, као и г-да Далибор Шекуларац и Милан Ристић, чланови Одбора за пренос посмртних остатака Вожда Ђорђа Стратимировића у Отаџбину.
Првога дана ове значајне и врло садржајне посете, у поподневним часовима је учињена посета Његовом Царском Височанству Надвојводи Максимилијану Кристофу од Хабсбург-Лорене, који их је љубазно и предусретљиво примио у свом радном кабинету. Ово је био интересантан сусрет једног Хабсбурга и Стратимировића после више од једног столећа, што сведочи да нису заборављене заслуге овог српског витешког дома и самог Вожда ђенерал-мајора Ђорђа Витеза Стратимировића од Кулпина, као и његових верних ратника-шајкаша и Срба уопште, који су пре 173 година спасили аустријски Двор, да им се не догоди оно што се, 1793. године, догодило несрећном француском Краљу Лују XVI.
Наиме, Вожд Стратимировић је, са својим верним шајкашима, али и добровољцима из других српских крајева, поразио и зауставио угарску револуционарну војску, дајући довољно времена да руски цар Николај I удари на Кошутове снаге са севера, чиме је стављена тачка на овај грађански рат и на саму Мађарску револуцију, али и захваљујући чему је дошло до формирања Српске Војводине, као зачетка и заметка данашње Војводине као интегралног, неоспорног и неодвојивог дела Србије. Због тога су, још у то време, злогласни Карл Маркс и Фридрих Енгелс писали изразито негативно о њему, као о реакционару и клерикалном конзервативцу, који је уништио „напредну“ мађарску револуцију. Не треба заборавити да је Вожд Ђорђе Стратимировић у овоме имао и пуну подршку Његове Светслости Кнеза Александра I Карађорђевића, који му је у помоћ послао и добровољце из Кнежевине Србије, под командом Војводе и Барона ђенерала Стевана Петровића Книћанина и др.
Показало се да је Његово Царско Височанство свега овога и више него свестан, о чему речито говори и чињеница да је он пријатељ Србије, као и да је, управо он, председник Друштва аустријско-руског пријатељства (Österreichisch-Russische Freundschaftsgesellschaft) (види: https://www.orfg.net/), и то упркос тренутној ситуацији и друштвеној клими у Аустрији и на читавом политичком Западу у односу према Русији, као, уосталом, и према Србији (посебно у последњих тридесетак година), из добро познатих разлога. Елем, на темељима богатих повесних веза Срба са Бечом, као и на темељу чињенице да је данас Беч дом позамашној српској заједници са којом се, по бројности, могу поредити једино још турска и румунска, Надвојвода фон Хабсбург је са својим саговорницима доста разговарао о могућностима интензивирања културних и других веза двају народа, чему значајног подстрека могу дати и њихове некадашње владарске и аристократске лозе. Наиме, без обзира на неке веома болне епизоде из наше ближе и даље заједничке историје, евидентно је да постоји и сасвим довољна супстанца позитивних заједничких повесних искустава, као и заједничких актуелних интереса, на којима би се могла градити нека, обострано полезна и много конструктивнија, будућност и сарадња.
На концу ове пријатне размене мишљења Његово Царско Височанство је одликован Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића, док је он узвратио пригодним даровима, замоливши своје госте да испоруче његове најсрдачније поздраве Његовом Краљевском Височанству Престолонаследнику Александру Карађорђевићу од Србије и Југославије.
