Храм Светог оца нашега Николаја Чудотворца Мирликијског у Шиду био је, у вечерњим часовима 4. новембра 2022, позорница једне несвакидашње и особито торжествене свечаности. Она је, на својеврсан начин, употпунила Акатист Светом Нектарију Егинском Чудотворцу, који је претходно служен, и учинила га је још крцатијим духовном радошћу, а све сабране подсетила на изобилне дарове, којима нас Господ Сведржитељ свакодневно, па и у овим, сваковрсним зебњама обремењеним, временима изобилно дарује и бодри на чињење све нових и нових добрих дела у славу Божију, на добробит ближњих и на сопствено спасење.
Наиме, на речено свештено молитвословље у Шид је, из Београда и Новог Сада, ове вечери приспела и нарочита делегација чланова и пријатеља Фондације „Вожд Ђорђе Стратимировић“, коју су чинили: њен председник, Његово Благородије доц. др Ђорђе Витез Стратимировић од Кулпина; Високопречасни протојереј-ставрофор Бранко Ћурчин, духовник штићеника терапијске заједнице „Земља живих“; Пречасни протонамесник Лазар Мајсторовић, управник Добротворне установе Епархије бачке „Владика Платон Атанацковић“; ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, секретар Центра за истраживање православног монархизма; г-дин Горан Миленковић, помоћник министра за бригу о селу у Влади Србије; г-дин Александар О. Ђурђев, народни посланик у Скупштини Покрајине Војводине и г-дин Данијел Кулачин, председник Центра за развој Шајкашке.
Након окончања Акатиста, у присуству свештеног братства овог светог храма и значајног броја верног народа, речена делегација је извршила свечани чин инвеституре и додељивања високог црквено-друштвеног одликовања Крста Вожда Ђорђа Стратимировића са благословом надлежног Архијереја, Његовог Преосвештенства Епископа сремског Г.Г. Василија, свештенослужитељу овог светог храма, Високопречасном протојереју Милану Пршићу.
Протојереј Милан Пршић се показао истински достојним овог високог признања, које је примио са дирљивом благодарношћу и нескривеном скрушеношћу, пред тежином новог крста, којег је овом приликом понео. Његове заслуге за овакву награду сасвим су несумњиве и превазилазе и таква достигнућа, као што је, на пример, његов велики рад и труд на обнови манстира Свете Петке у Беркасову, на уређењу, вођењу и приређивању бројних културних и духовних манифестација у импресивној ризници овог светог храма, која, уз Спомен-кућу Саве Шумановића, представља перјаницу и дику духовне, културне, па и туристичке, понуде општине Шид. Због тога је ђакон Хаџи Ненад, пре него што је прочитао Указ о одликовању, у образложењу одлуке о одликовању, између осталог, свему гореизнетом додао да се оно проти Милану додељује и због чињенице да је на далеко доспео „глас о његовом трудољубљу и саможртвеној делатности на помоћи немоћнима. Особито онима, који се налазе у канџама болести зависности. Дакле, због свих тих разлога, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског Г.Г. Василија, Високопречасни протојереј Милан Пршић данас ће бити одликован овим одликовањем“.
Уручујући оцу Милану Указ и инсигније Крста Вожда Ђорђа Стратимировића, Вождов чукунунук, Његово Благородије доц. др Ђорђе Витез Стратимировић од Кулпина, између осталог је додао:
„Ово је Крст Вожда Ђорђа Стратимировића, мога чукундеде, који и сам симболише жртву и спремност на одрицање од земаљских ствари, зарад борбе за више ствари и циљеве. Тако се и он одрекао свог имања и жртвовао се у борби за слободу нашег народа. Тако и сви ми, трудимо се да служимо на добра дела, а наравно и другима.“
Благодарећи на урученом одликовању и великој части, прота Милан је одговорио, сасвим сходно свом искреном карактеру и непатвореној и неусиљеној скромости:
„Захваљујем се браћи на овој изузетној части и указаном поверењу и надам се, свакако, да ћу својим трудом и свештеничком службом и љубављу оправдати ово велико и, заиста, узвишено поверење и овакву част да носим овакав крст српског Вожда Ђорђа Стратимировића, великог војсковође и борца. Пре свега, захваљујем се породици Стратимировић и вама, браћо, што сте вечерас дошли. Хвала вам много и Бог вас благословио.“
Прота је у наставку упознао своје госте са историјатом велелепног шидског храма, који, између осталог, чува и успомену на стотине невино пострадалих Срба од зликовачке руке хрватских усташа 1941. и 1942. године, када су затрте читаве породице – од новорођенчади до стараца, а међу њима и чувени српски сликар Сава Шумановић. Потом их је упознао и са респектабилном сталном музејском поставком у поменутој храмовној ризници, која је уређена по свим музеолошким узусима и где се, између осталог, чувају и иконе и друге црквене утвари, које су (иако неке тешко оштећене) спашене из спаљених, девастираних и сасвим порушених и никада обновљених српских православних храмова, од стране хрватских усташких вандала, током Другог светског рата, у овом делу Срема.
Но, оно што је, по окончању саме ове свечаности, било посебно дирљиво, јесте чињеница да су, након свега, сви сабрани верници, којих у шидском храму ове вечери није било мало, један по један, прилазили свом свештенику, проти Милану, узимајући благослов и честитајући му на новодобијеном одликовању, што сведочи да је номинација за његово одликовање била и више него оправдана, јер ју је потврдила жива Црква, тј. својим присуством и одобравањем и братство овог светог храма и његов верни народ, што је идеална и архетипска слика пуноте Цркве као Заједнице Тела и Крви Христове, у којој сваки од Њених удова има своје назначење и незамењиву улогу и достојанство, чији извор и увир јесте Христос.
