Свети Николај Српски
Грешили смо, и испаштали смо. Увредили смо Господа Бога, кажњени смо. Укаљали смо се сваким неваљалством, опрали смо се крвљу и сузама. Погазили смо све што је прецима било свето, зато смо били погажени. Имали смо школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божијег благослова. Отуда нам пропаст и школе, и политике, и војске, и државе. Двадесет година паштили смо се да не будемо своји, зато су нас туђинци поклопили својим мраком. Двадесет година ругања прецима, што су се приволели Царству Небескоме, због тога губавог нам царства земаљског губитак. Каквом смо мером мерили Бога и своје претке, тако нам је одмерено. /…/
Којим путем сада да пођемо? Не онуда, само не онуда куда смо ходили две деценије. Шта сада да радимо? Све само не оно што смо радили у времену између два светска рата. Да не грешимо, те да понова не испаштамо. Да не вређамо Цара Господа Бога, те да не заслужимо још већу казну, авај, без помиловања. Да се не каљамо неваљалством, те да се не би морали понова прати својом крвљу и својим сузама. Да не газимо светиње предака наших, те да не би опет били прегажени.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божијим благословом. Нека се свако врати Богу и себи! Нека нико не буде ван Бога и себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом. Нека се свак, ко је српски родољуб, пашти да задобије Царство Небеско, којим се једино може одржати царство земаљско на дуже време.
Преподобни Јустин Ћелијски
О СВЕТОМ НИКОЛАЈУ СРПСКОМ
Нема већег учитеља, нема већег небеског звона над српском земљом од Светог владике Николаја. Громовник као Свети Илија, али и благ и милосрдан попут Господа Христа. Ми имамо само један пут, један излаз из нашег пакла, један једини пут у рај – то је пут Светога Саве и Светога Николаја.
Нека би благи Господ пробудио српске душе за све што је вечно, за све што је свето. И нека би Свети владика Николај умножио своје молитве у Небеској Србији за нас многогрешне на земљи. Нека преклиње, са Светим Савом и свима српским светитељима, Господа Христа да Србе умудри, да Србе опамети, да Србе приведе вери. Да их васкрсне из свих безбројних гробова њихових, гробова саможивости, братомржње, братоубиства… Авај, свих размирица и несрећа! Мржња је опчинила Србе. Господе, уклони са српске душе братомржњу!
Свети Исповедниче, са свима Светитељима, моли се да се Срби опамете. Да се браћа измире, да нестане раскола, те највеће куге – куге данашње којом се заразио српски народ.
Из беседе архимандрита Јустина Поповића
на дестогодишњем парастосу Светом владики Николају,
у Недељу Митара и Фарисеја 1966. године