Немања С. Мрђеновић
протонамесник, Сиднеј
Теодулархија – идеал социјалне икономије православне теологије
„Kо Богу не служи, тај не може служити ни своме народу нити човечанству“
Свети владика Николај Охридски и Жички
Секуларизација модерног западног друштва гура Цркву изван јавне сфере, омаловажава и ограничава утицај теологије на друштвене токове и одбацује саму идеју о могућности њеног конструктивног деловања у областима попут политике, економије, екологије и сл. Сличан феномен се данас јавља и изнутра, тако да и поједини гласови из Цркве траже њено апсолутно одсецање од света и свега световног. Циљ овога чланка је да на основу библијских, светоотачких и савремених пастирских сведочења, покаже да Црква која постоји и делује у историји не само што има развијену друштвену свест, већ има и задатак да сведочи своје социјалне ставове међу којима је на првом месту теолошки развијен идеал друштвеног уређења нa земљи, иако сама не стреми световној власти односно државности. Тај православни идеал друштвеног уређења називамо теодулархија; аргументујући назив тезом да Црква квалитет друштвеног уређења не мери према облику већ према начелу власти.
За цео чланак у PDF формату кликните ОВДЕ.