Званични часопис Српске Православне Цркве, Православље (бр. 1325, 1. јун 2022, стр. 42-43), донео је приказ нове књиге Његове Екселенције проф. др Мирољуба Јевтића, амбасадора Србије у Демократској Републици Конго и редовног професора Факултета политичких наука Университета у Београду.
Реч је о књизи под насловом „Политика се родила из религије“, која је објављена у Београду, у издању Центра за проучавање религије и верску толеранцију, а речени приказ, под насловом „Најновија књига из области политикологије религије“, потписује секретар Центра за истраживање православног монархизма, Часни ђакон мср Хаџи Ненад М. Јовановић (видети овде).
Једна од главних теза професора Јевтића, која се провлачи кроз читаву ову књигу јесте, по речима самог аутора, „да се религија као политичка чињеница мора уважавати свуда у свету“, што је, неоспорно, један од важнијих елемената у формирању актуелне политичке стварности. Но, поред тога, и са становишта православног монархизма, теме којима се проф. Јевтић овде бави јесу од круцијалене важности, будући да је садржај аутохтоне и веродостојне српске монархистичке политичке идеје, превасходно, импрегниран православном духовношћу. Лишити српску монархистичку идеју својих православних и духовних основа, значило би њено обесмишљење и деградацију.
Управо због тога, проф. Јевтић, на једном другом месту, бавећи се Његошем, кроз призму политикологије религије, вели: „По нашем мишљењу, постоје три личности које су међаши српске историје, културе, државног и друштвеног живота. То су Свети Сава, Карађорђе и Његош. Свети Сава као утемељивач српске државе заједно са својим оцем Стефаном Немањом, Карађорђе ‘бич тирјанах’ који ‘из мртвијех Србе дозва, дуну живот српској души’ и на крају Његош, Ловћенски тајновидац. Он је по мишљењу аутора ових редова сублимација свега што је српство, православље, хришћанство и човекољубље. Целокупно Његошево дело је ода борби за правду, пре свега за правду па тек онда за слободу, јер слободе нема без правде. Његош је борац не само зато што је владар теократске српске Црне Горе него зато што се без борбе неки људи и неке идеје не могу довести ‘к познанију права а то је људска дужност најсветија’. Он је владар али и свештеник, монах, владика ратничке српске православне хришћанске заједнице која је приморана на борбу. Креатор политике која се инспирише православљем, дакле религијом“.
