Дана 22. децембра 2022. (4. јануара 2023), свечано је обележен Дан Савеза удружења потомака ратника Србије 1912–1920. Програм, који се састојао из својеврсне академије и музичког дела, а потом и свечаног ручка, приређен је у ресторану Војне установе „Дедиње“ при Дому Војске Србије у Београду.
Културно-уметничким програмом и читавом свечаношћу је зналачки руководио, у улози конферансијеа, г-дин Горан Ћупић, потомак Војводе мачванског Стојана Добриловића Чупића – легендарног Змаја од Ноћаја.
Сабрање је отпочело извођењем свечене песме овог Савеза – „Марш на Дрину“, коју је отпевао женски ансамбл „Огрлица од бисера“, а који је, заправо, огранак познатијег женског вокално-инструменталног ансамбла „Ђердан“. Чланице поменутог хора су доцније, током програма, извеле, и прегршт других песама са тематиком херојске борбе, страдања и победа српске Краљевске војске током Великог рата: „Ово је Србија“, „Тамо далеко“, „Пукни зоро“ и др.
Између извођења поменутих песама, сабранима се први кратко обратио Његово Благородије проф Иван Витез Стратимировић од Кулпина, у својству председника Републичког одбора Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920, који је, као главног говорника најавио Часног ђакона мср Хаџи Ненада М. Јовановића, секретара Центра за истраживање православног монархизма.
Између осталог, ђакон Ненад је сабранима скренуо пажњу на чињеницу да, иако је ове године дан овог Савеза (из разлога организационе природе) обележен поменутог датума, заправо, њихов празник 21. децембар (3. јануар) и да је тај датум одабран из тог разлога што је, на тај дан 1883. године, Његово Величанство Краљ Милан I Обреновић установио тзв. стајаћу војску, што је био велики помак у реформи дотадашње српске војске и темељ оне војске, која је однела блиставе победе у Првом и Другом балканском и у Првом светском рату, под Круном Карађорђевића.
Доцније, 1908. године, по налогу Његовог Величанства Краља Петра I Карађорђевића, ђенерал Божидар Јанковић оснива познату Народну одбрану, као својеврсну реакцију на анексију Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске, а после Првог светског рата и паузе у раду организације, 1919. године, по жељи Његовог Величанства Краља Александра I Карађорђевића, њен рад обнавља Војвода Степа Степановић, али у форми ветеранске организације. Савез удружења потомака ратника Србије 1912–1920. је настављач и следбеник ове организације, само под другачијим именом, што је било и логично, кад се у обзир узме чињеница да је, након окончања Другог светског рата и доласка титоистичке, антисрпске и безбожничке какистократије на власт, у нашем друштву дошло до корените идеолошке прекомпозиције и успостављања нове државне идеолошке матрице, у којој није било места за ветеранско удружење, које би отворено и под непромењеним именом, настављало традиције, које су биле ексклузивно монархијске, будући да су, као што смо видели, биле тесно повезане са личностима помнуте тројице српских краљева.
Ђакон Ненад је, у свом обраћању, такође, вишекратно скренуо пажњу сабраних чланова и сарадника ове организације и на духовну компоненту дана овог Савеза, који се, иначе, обележава дан након литургијског прослављања Светог Игњатија Богоносца, извлачећи духовне паралеле између поменуте две чињенице…
У овом делу програма су учешћа узели и г-дин Жика Иванов и г-дин Милан Ђерић говорећи сопствене стихове, посвећене подвизима, страдањима и тријумфима наших светих предака, док је г-дин Зоран Антонијевић, произнео своје „Слово о Војводи Степи“. На послетку се свом чланству поново обратио и проф. Стратимировић, стављајући печат на овај део прославе, дајући својеврсан закључак и нудећи једну сасвим нову перспективу гледања на 21. децембар (3. јануар), као Дан Савеза удружења потомака ратника Србије 1912–1920. и то кроз историјску призму српско-руских односа, што није без значаја у актуелном повесном моменту.
Као главном говорнику на овом богољубивом и отачаствољубивом сабрању, нашем секретару је учињена нарочита част да седи за централним столом, у друштву са најеминентнијим представницима руководства Савеза, међу којима су, поред г-дина Стратимировића били и: г-дин Милан Митић, председник Покрајинског одбора за Војводину; г-дин Симеон Станисављевић, секретар Градског одбора Београд; г-ђа Слободанка Беговић, председница Општинске организације „Војвода Петар Бојовић“ Врачар, као и угледни чланови Савеза г-дин Зоран Шукало, г-дин Драгиша Бушић и г-дин Зоран Антонијевић.
Као једини присутни клирик на овом сабрању, наш секретар је предводио и молитву пре ручка, након којег је настављено са родољубивом и традиционалном музиком и слављем у складу са поводом и природом овог свечаног сабрања.
