Сајт радија Архиепископије београдско-карловачке „Слово Љубве“ пренео је вест о уручењу захвалница Савеза удружења потомака ратника Србије Центру за истраживање православног монархизма. Наиме, у Недељу о митару и фарисеју, 5. фебруара 2023. године Господње, у храму Светог апостола и јеванђелисте Луке у Кошутњаку, након Свете Литургије, старешина овог светог храма, протојереј др Никола М. Гаврић, поздравио је високог госта, проф. Ивана Стратимировића, пожелевши му искрену и срдачну добродошлицу. Потом се проф. Стратимировић, у присуству протојереја-ставрофора Милојка Топаловића, протојереја Драгана Ђокића и јереја Владимира Пражића, обратио заиста импозантном броју сабраног верног народа, упознавши га са разлогом његове посете овој светињи. А радило се о својеврсном изражавању благодарности Центру за истраживање православног монархизма и његовом секретару, ђакону Хаџи Ненаду М. Јовановићу, на помоћи указаној Савезу удружења потомака ратника Србије 1912–1920. Том приликом је уручио две захвалнице овог веома познатог Савеза од националне важности, насловљене на наш Центар и на самог ђакона Хаџи Ненада.
Професор Стратимировић је сабрани верни народ такође упознао са историјатом, задацима и начелима на којима почива и за које се већ 115 година залаже ова организација. Осим тога, није пропустио да нагласи и заблагодари Центру за истраживање православног монархизма и његовом секретару на свој досадашњој несебичној и братској помоћи у њиховом раду, чиме је и образложио одлуку Савеза да им се уруче ова нарочита Писма захвалности.
Узвратне речи благодарности упутио је ђакон Хаџи Ненад, а потом се краћом беседом обратио и свештенству и верном народу овог светог храма, истакавши значај Савеза удружења потомака ратника Србије 1912–1920. у развијању културе сећања на наше јуначне претке. Посебно је нагласио и чињеницу да је нарочита част примити такав знак захвалности из руку Његовог Благородија проф. Ивана Витеза Стратимировића од Кулпина, који импоније, не само као изданак најодабранијих српских и европских средњовековних и нововековних аристократских и властеоских родова, већ и као личност чији друштвени и национални активизам, иако је већ добрано загазио у девету деценију свог живота, може и мора свакоме у свом позиву и призиву да послужи као пример за угледање, како би свако од нас, једнако упорно и са једнако снажним богољубивим и отачаствољубивим надахнућем, чинио све што је у његовој моћи да српски народ буде достојан својих светих Предака и њиховог Завета, који је, једном за свагда, освештан руком Савином и крвљу Лазаревом.
